Пређи на садржај

зара́дити

зара́дити

зара́дити (српски, lat. zaráditi)[уреди]

Глагол[уреди]

зара́дити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. зарадити, , [1]

Значења:

  1. Обичај којим домаћин обезбеђује да му на крсну славу дођу они код којих је он ишао. [1]

Примери:

  1. По̏сле смо о̀пет поно̀вили и чу́вали на̀ново о̑вце [...] — по три̑-чѐтир сто̀тине кома́ди у ти̑м чопо̀ру што смо ми̑ чу́вали (ми̑ смо ра̏ди да при̑мимо ви̏ше, да ви̏ше за̀ра̄димо). Зрењанин [1]
  2. А Ра́јин о̀тац, о̑н је јѐдно три̑ ме̏сеца слу́жио та̏м да за̀ра̄ди да мо̏ж до́ћи. Дероње [1]
  3. Сва̏ки је поне̏што мо́ро зара́дити. [2] [3] Сефкерин Бешка Ђурђево Ђала Фаркаждин [1]# Иде̑м пома̏ло на пи́јац и за ме̏не зара̑дим. [4] Вршац Ченеј [1]# И̏ма јѐдан и седамдѐсет и пе̑т про̀цена̄та дне̑вно — то̑ је јѐдан да̑н и три̑ фрта́ља, брез два̀јес пе̑т про̀цена̄та што не̑ма два̑ да̑на — за јѐдан да̑н за̀ра̄ђено. [5] Мокрин [1]# Мо̏ш ми̏слити, ѝмо̄ је ва̀лда три̏ста ди̏на̄ра, овај, ме̏сечно, ба̑нку на̏ дан је зарађи́вао. [6] Бешка Итебеј [1]# Во̀ло̄ би да чѝтам — у̀мем да чѝтам — са̀мо је ску́па но̏вина (не зарађи̑вам — ја̑, ста̏р чо̀век). Зрењанин [1]# Зарађу̏је ја̑ко мло̏го. [7] [8] Банатска Паланка [1]# У Срему је обичај „зарађивање славе” да би се обезбедио узвраћај званица на сопствену славу. [9] [1]


Изведене речи:

  1. за̀ра̄ђен [1]
  2. зарађи́вати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165, 246.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 233.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56.
  9. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.

Напомене[уреди]