загрнути
загрнути
Глагол
[уреди]Категорије: трп.трп.
Облици:
Значења:
- Окопати кромпир, кукуруз и сл. привлачећи мотиком земљу уз његову стабљику. [1]
- Засукати рукаве. [1]
- Који има земљу привучену око стабљике. [1]
- Окопавати кромпир, кукуруз и сл. привлачећи мотиком земљу уз његову стабљику; орати плугом загртачем. Крашово[1]
- Орати плугом загртачем. [1]
- Окопавање са привлачењем з e мље уз стабљику биљке. [1]
Примери:
- Не̏ би тре̏бало да ѝдеш јѐдним тра̏гом два́пут него о̏ма ти је и о̏копо и загр́но. [2] [3] [4] Ловра Лаћарак Черевић Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Итебеј Тараш Орловат Ченеј [1]
- О̀пе̄т за̀грнем са зе̏мљом та̏ј пру̑т, о̏нда ту̑ ѝстера жи̏ле. Ђала [1]
- Тре̏б до̀бро или загр́нути или подо̀рати [кукуруз]. Бачинци [1]# Ко̏памо, о̏нда га [кукуруз] загр̑немо. Вршац Јасеново [1]# Загр́ни ка̀пӯт, на̏пољу је ла́дно. Суботица Черевић Орловат [1]
- О̏нда за̀грнем ту̑ ма̀раму. Добринци [1]# Да̑ј не̏што да се за̀грнем. Тараш Бегеч Ново Милошево [1]# Ако је би̏о за̀грнут, мо̑ра се пр̏во одгр́нути, пре̏ оре зи́вања. Бачинци [1]# О̏нда то̑ ме̏теш те̑ да̏ске ва̀ко на̀ плук, на̑ш, та̀ко ба̏ш, и те̏раш, а то̑ за̀грће, за̀грће куку̀рузе. Дероње [1]
- Ми̑ ко̏па̄мо, а кад бу̏де једа̀ред, па дру̏ги пу̑т, па о̏ндак тек за̀грће̄мо око сва̏ке куку̀руза, на̀местӣмо као окру́гло, као у́мку. [5] [6] [7] Арадац Бачинци Лаћарак Чортановци Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Житиште Добрица Ковин Деска Ловра Иванда [1]# Ма́ни ти̑ мѐне, ја̑ ћу са̏[д] да га загр̏ћем, а по̏сле мо̏ж да га заити̑ваш с ло̀патом кад га ва̏диш. [5] Јаша Томић Чортановци Избиште [1]# То̑ се о̏нда зо̀ву две̑ ко̀пње (пра̀шидбе) куку̀рӯза: пр̑во ко̀па̄ње, дру̏го ко̀па̄ње — загрта̀чина, за̀грта̄ње. [8] Кумане Бачинци Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево [1]
Изведене речи:
- загрнути се [1]
- за̀грнут [1]
- [[загртати [загрћати]]] [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 199.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 128.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 357.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.