zagrnuti

zagrnuti

zagrnuti (српски, ћир. загрнути)[уреди]

Глагол[уреди]

zagrnuti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -o, -a [1]
  2. -ćem [1]

Значења:

  1. Okopati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku. [1]
  2. Zasukati rukave. [1]
  3. Koji ima zemlju privučenu oko stabljike. [1]
  4. Okopavati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku; orati plugom zagrtačem. Крашово[1]
  5. Orati plugom zagrtačem. [1]
  6. Okopavanje sa privlačenjem z e mlje uz stabljiku biljke. [1]

Примери:

  1. Nȅ bi trȅbalo da ìdeš jèdnim trȁgom dváput nego ȍma ti je i ȍkopo i zagŕno. [2] [3] [4] Ловра Лаћарак Черевић Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Итебеј Тараш Орловат Ченеј [1]
  2. Òpēt zàgrnem sa zȅmljom tȁj prȗt, ȍnda tȗ ìstera žȉle. Ђала [1]
  3. Trȅb dòbro ili zagŕnuti ili podòrati [kukuruz]. Бачинци [1]# Ко̏памо, о̏нда га [кукуруз] загр̑немо. Вршац Јасеново [1]# Загр́ни ка̀пӯт, на̏пољу је ла́дно. Суботица Черевић Орловат [1]
  4. Ȍnda zàgrnem tȗ màramu. Добринци [1]# Да̑ј не̏што да се за̀грнем. Тараш Бегеч Ново Милошево [1]# Ако је би̏о за̀грнут, мо̑ра се пр̏во одгр́нути, пре̏ оре зи́вања. Бачинци [1]# О̏нда то̑ ме̏теш те̑ да̏ске ва̀ко на̀ плук, на̑ш, та̀ко ба̏ш, и те̏раш, а то̑ за̀грће, за̀грће куку̀рузе. Дероње [1]
  5. Mȋ kȍpāmo, a kad bȕde jedàred, pa drȕgi pȗt, pa ȍndak tek zàgrćēmo oko svȁke kukùruza, nàmestīmo kao okrúglo, kao úmku. [5] [6] [7] Арадац Бачинци Лаћарак Чортановци Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Житиште Добрица Ковин Деска Ловра Иванда [1]# Ма́ни ти̑ мѐне, ја̑ ћу са̏[д] да га загр̏ћем, а по̏сле мо̏ж да га заити̑ваш с ло̀патом кад га ва̏диш. [5] Јаша Томић Чортановци Избиште [1]# То̑ се о̏нда зо̀ву две̑ ко̀пње (пра̀шидбе) куку̀рӯза: пр̑во ко̀па̄ње, дру̏го ко̀па̄ње — загрта̀чина, за̀грта̄ње. [8] Кумане Бачинци Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево [1]


Изведене речи:

  1. zagrnuti se [1]
  2. zàgrnut [1]
  3. [[zagrtati [zagrćati]]] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 199.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 128.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 357.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.

Напомене[уреди]