Pređi na sadržaj

zagrnuti

zagrnuti

zagrnuti (srpski, lat. zagrnuti)

[uredi]

Glagol

[uredi]

zagrnuti, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.trp.


Oblici:

  1. -o, -a [1]
  2. -ćem [1]

Značenja:

  1. Okopati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku. [1]
  2. Zasukati rukave. [1]
  3. Koji ima zemlju privučenu oko stabljike. [1]
  4. Okopavati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku; orati plugom zagrtačem. Krašovo[1]
  5. Orati plugom zagrtačem. [1]
  6. Okopavanje sa privlačenjem z e mlje uz stabljiku biljke. [1]

Primeri:

  1. Nȅ bi trȅbalo da ѝdeš jѐdnim trȁgom dváput nego ȍma ti je i ȍkopo i zagŕno. [2] [3] [4] Lovra Laćarak Čerević Subotica Deronje Begeč Novi Sad Itebej Taraš Orlovat Čenej [1]
  2. Òpēt zàgrnem sa zȅmljom tȁj prȗt, ȍnda tȗ ѝstera žȉle. Đala [1]
  3. Trȅb dòbro ili zagŕnuti ili podòrati [kukuruz]. Bačinci [1]# Kȍpamo, ȍnda ga [kukuruz] zagȓnemo. Vršac Jasenovo [1]# Zagŕni kàpӯt, nȁpolju je ládno. Subotica Čerević Orlovat [1]
  4. Ȍnda zàgrnem tȗ màramu. Dobrinci [1]# Dȃj nȅšto da se zàgrnem. Taraš Begeč Novo Miloševo [1]# Ako je bȉo zàgrnut, mȏra se pȑvo odgŕnuti, prȅ ore zívanja. Bačinci [1]# Ȍnda tȏ mȅteš tȇ dȁske vàko nà pluk, nȃš, tàko bȁš, i tȅraš, a tȏ zàgrće, zàgrće kukùruze. Deronje [1]
  5. Mȋ kȍpāmo, a kad bȕde jedàred, pa drȕgi pȗt, pa ȍndak tek zàgrćēmo oko svȁke kukùruza, nàmestӣmo kao okrúglo, kao úmku. [5] [6] [7] Aradac Bačinci Laćarak Čortanovci Subotica Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kovilj Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Novo Miloševo Melenci Taraš Žitište Dobrica Kovin Deska Lovra Ivanda [1]# Máni tȋ mѐne, jȃ ću sȁ[d] da ga zagȑćem, a pȍsle mȍž da ga zaitȋvaš s lòpatom kad ga vȁdiš. [5] Jaša Tomić Čortanovci Izbište [1]# Tȏ se ȍnda zòvu dvȇ kòpnje (pràšidbe) kukùrӯza: pȓvo kòpānje, drȕgo kòpānje — zagrtàčina, zàgrtānje. [8] Kumane Bačinci Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo [1]


Izvedene reči:

  1. zagrnuti se [1]
  2. zàgrnut [1]
  3. [[zagrtati [zagrćati]]] [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 199.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 128.
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. 5,0 5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 357.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 101.
  7. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 226.
  8. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.

Napomene

[uredi]