жу́рити
жу́рити
жу́рити (српски, lat. žúriti)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Ићи убрзано, хи тати; трудити се да се неки посао што пре обави. [1]
Примери:
- Тре̏ба мѐни жу́рити. [2] Дероње [1]
- Та̀ку је ѝмо на́ров: кад о̀ћу да га ва̏там у̀ кола, о̑н та̀ко жу̑ри, са̀мо се чу̑вај!. [3] Кумане Ђурђево Ново Милошево Орловат [1]
- И са̏д ја̏ жу́рим да о̏дем ш то̏ пре̑. Лаћарак [1]# Сва̏ко се жу̑ри на̀ свој по̀со. Визић [1]
- Жу̑рим с[е] на афто́бус да не за̀касним. Бечеј [1]
- Куку̀рузи се бе̏реду у̏ јесен, па ако ће се оки́шати, о̏нда се жу̑риду да што̏ пре̑ по̀беру, па нѐ љӯштиду, него та̀ко у љу̀штикама донесе́ду па их ба̑це та̏мо у а̀влију. Кула [1]
- И̏ди ку̏ћи, жу́ри се, па узбѐри с о̀то̄г ду̏да ли̑ст. Томашевац [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 223.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.