žúriti

žúriti

žúriti (srpski, lat. žúriti)[uredi]

žúriti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

Značenja:

Primeri:

Trȅba mѐni žúriti. ^[2] Deronje ^[1]
Tàku je ѝmo nárov: kad òću da ga vȁtam ù kola, ȏn tàko žȗri, sàmo se čȗvaj!. ^[3] Kumane Đurđevo Novo Miloševo Orlovat ^[1]
I sȁd jȁ žúrim da ȍdem š tȍ prȇ. Laćarak ^[1]# Svȁko se žȗri nà svoj pòso. Vizić ^[1]
Žȗrim s[e] na aftóbus da ne zàkasnim. Bečej ^[1]
Kukùruzi se bȅredu ȕ jesen, pa ako će se okíšati, ȍnda se žȗridu da štȍ prȇ pòberu, pa nѐ ljӯštidu, nego tàko u ljùštikama donesédu pa ih bȃce tȁmo u àvliju. Kula ^[1]
Ȉdi kȕći, žúri se, pa uzbѐri s òtōg dȕda lȋst. Tomaševac ^[1]

Izvedene reči:

Sinonimi:

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 223.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133.