žúriti

žúriti

žúriti (српски, ћир. жу́рити)[уреди]

Глагол[уреди]

žúriti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. žuriti, žȗrim [1]

Значења:

  1. Ići ubrzano, hi tati; truditi se da se neki posao što pre obavi. [1]

Примери:

  1. Trȅba mèni žúriti. [2] Дероње [1]
  2. Tàku je ìmo nárov: kad òću da ga vȁtam ù kola, ȏn tàko žȗri, sàmo se čȗvaj!. [3] Кумане Ђурђево Ново Милошево Орловат [1]
  3. I sȁd jȁ žúrim da ȍdem š tȍ prȇ. Лаћарак [1]# Сва̏ко се жу̑ри на̀ свој по̀со. Визић [1]
  4. Žȗrim s[e] na aftóbus da ne zàkasnim. Бечеј [1]
  5. Kukùruzi se bȅredu ȕ jesen, pa ako će se okíšati, ȍnda se žȗridu da štȍ prȇ pòberu, pa nè ljūštidu, nego tàko u ljùštikama donesédu pa ih bȃce tȁmo u àvliju. Кула [1]
  6. Ȉdi kȕći, žúri se, pa uzbèri s òtōg dȕda lȋst. Томашевац [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Синоними:

  1. itati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 223.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.

Напомене[уреди]