жи̏ца

жи̏ца

жи̏ца (српски, lat. žȉca)[уреди]

Именица[уреди]

жи̏ца, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. жица [1]

Значења:

  1. Справа у виду купе од навоја жице за мућење беланаца. [1]
  2. Струна на музичком инструменту. [1]
  3. Смисао, способност, обдареност. [1]
  4. Упредена нит од вуне, памука, свиле и др. (у ткању, пређи, плетиву, чарапи и сл.). [1]
  5. Линија на уздужном пресеку стабла. [1]

Примери:

  1. Ни́су пла́тили стру́ју и све̏ им жи̏це ѝсекли, а о̀ва̄мо најбога̀тӣји па̏ори. Јаша Томић [1]
  2. О̏нда се то̑ жи̏цом вѐзива јѐдно до̀ другог. Бачка Паланка [1]
  3. Нѐки за̀гра̄де, ме̏тну жи̏цу. [2] [3] Сакуле Јамена Сот Сусек Свилош Вогањ Јарак Хртковци Прхово Добановци Бачко Градиште Госпођинци Ђурђево Мокрин Меленци Шурјан Бока Неузина Велики Гај Перлез Велико Средиште [1]# Шне̑ смо зва́ли. Би́ла је жи̏ца, о̏нда са̀ том жи̏цом смо лу́пали. Стари Сланкамен [1]
  4. У̀змӣ жи̏цу па ѝзлӯпај бела́нце. Бачинци [1]
  5. И̏ма жи̏ца што се му̑те та̑ ја́ја. Сомбор [1]
  6. Сте ми сву̏ жи̏цу искри́вили у̏ страну и са̏д нѐ мож да се лу̑па пе̏на. [2] Неузина Вашица Моровић Сремска Рача Кукујевци Лаћарак Прхово Угриновци Стари Сланкамен Мартонош Стапар Лалић Турија Товаришево Каћ Меленци Јаша Томић Ботош Конак Добрица Маргита Вршац Алибунар Уљма Сефкерин Црепаја Долово Кајтасово Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин [1]# Пу̏кла жи̏ца на та̀мбури. Бачинци [1]
  7. Ала о̀вај сви́рац сви̑ра, љу̑бим га у жи̏цу. Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Меленци Шурјан Бока Неузина [1]# Не̑ће та̑ј по̀фалити, ѝма та̑ј жи̏цу за про̀дају. Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
  8. Ѝма̄ о̑н жи̏цу за та̑ј по̀со̄. Бачинци [1]# То̑ увѐде̄ш те̑ жи̏це у те̑ ни̏те, и о̏нда, са̏д је л о̏ћеш у де̏сет, је л о̏ћеш, колко о̏ћеш. Дероње [1]
  9. То тре̏ба да се зна̑ ка̏ко је бр̏до толи̏ко да осну̏је, толи̏ко жи̑ца ко̏лко и̏ма та̏мо зу̑баца. [4] Избиште Ђурђево Јасеново [1]
  10. Ти̑ ра́ди, а ја̑ ћу на̀ крај да ти изву́чем две̑-три̑ жи̏це да мо̏ш да ме̏теш ле̑п а̀жӯр. Неузина [1]# Збијени годови карактеришу тврдо дрво. Такође, ако се дрво уздужно расече, боље је да су „жице” праве. [5] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 138.
  5. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]