машна

машна

машна (српски, lat. mašna)[уреди]

Именица[уреди]

машна, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. ма́шна Нови Сад Итебеј [1]
  2. ма́шна, ма̀шна [1]
  3. ма́шна Ново Милошево [1]
  4. ма̀шна [1]
  5. ма́шна [1]

Значења:

  1. Трака, пантљика свезана у лептирасту петљу, која се као украс носи на женским и дечијим хаљинама, у коси и сл. [1]
  2. Стављање обруча на вршку. [1]

Примери:

  1. Кум и девер су имали унакрст преко груди, а затим око појаса, везане „кошуље” од уснованог шотиша са шепутом („машном”) изнад левог рамена. [2] [1]
  2. А и о̀ва Ма́ра кад се накѝнђӯри, па сву̏д ма̀шне, и на стру̑к, и око вра̑та, и на рука́ве, а а̀љина јо[ш] шарѐна. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  3. Пове̑же ма́шне, наки̏ти фи̑но. Избиште [1]
  4. Сиро̀та и та̑ Је́ла, ш[т]а̏ је ѝмала од живо̀та и од о̀ног ње̑зиног; по̀це̄пане су̏кње, цѝпеле зи̏нуле на све̏ стра̑не, а ча̀рапе све̏ на ма̀шне; и на ле̑ву и на дѐсну све̏ ма̀шне пу̏штене. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Кад монтирам вршку, кад мећем обруче, то се зову машне. [3] Апатин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 75.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]