дрот

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

дрот

дрот (српски, lat. drot)[уреди]

Именица[уреди]

дрот, м

Облици:

  1. дро̏т Итебеј, дро̑т [1]

Значења:

  1. Метална нит; ограда од жице. [1]

Примери:

  1. Виноград сам каламијо на месту, и рђаво се прими. Заградим га с дротом, и тако ме досад кошта 130 форинти. [2] Ченеј Сомбор Кикинда [1]# Потребна ми је једна количина дрота различите дебљине за плетење жичане ограде. Бегеч [1]
  2. Е̏то, пра̏вим о̏граду за ђу̏бре. Те̑ ле̏тве ћу да ве̑жем са дро̑том да др̀жу. Јаша Томић Турија Равно Село Нови Сад Меленци Шурјан Иванда [1]# О̀ни су то вези́вали дро́том и причвр́стили до̀бро. [1]
  3. То̏ ста̏вимо но̀слоњено дѝгођ око пло̏та, око дро́та то̑г, око те̏ жи̏це. [3] [4] [5] [6] Ђала Суботица Сомбор Мол Сивац Бечеј Лалић Деспотово Бођани Жабаљ Чуруг Госпођинци Товаришево Шуљам Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Ловра Деска Ченеј [1]
  4. Са̏в му дро̑т око̀ куће за̏рђо. Пачир [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 132.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 66.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]