дугме

дугме

Српски

дугме (српски, lat. dugme)

Именица

дугме, {{{род}}}

Облици:

  1. -ета [1]
  2. ду́гме, ду̀гме [1]
  3. ду̀гме Турија [1]
  4. ду̀гме Велико Средиште [2] [3]
  5. ду̏гмада [3]

Значења:

  1. Сребрна филигранска дугмад. [3]
  2. Исто. [4][3]
  3. Дугмад од лискуна. Ново Милошево[3]
  4. Врста дечје игре. [3]
  5. Таблета. Црвена Црква[3]
  6. Пловак у кандилу. [3]

Примери:

  1. То̑ је ду̀гме док ни́је на̀праљено. Од о̀во̄г па̀рчета се на̀прави ду̀гме. Ковиљ [3]
  2. А су̑нце у̏прло у мо̑ј пру̏слук (цр̑н би̏јо), а ду̀гмета све́тлу као звѐздице на не̏бу. [5] [6] Ново Милошево Сремска Митровица Добринци Кула Турија Бегеч Ђала Банатско Аранђелово [3]# Ту̏ ме̏теш јено ду́гме. Вршац Избиште [3]# Тре̏ћи да̑н сам му посе̏ко ду̏гмаде са капу́та. [7] Јасеново Иланџа Баваниште [3]# Ту̑ до̑ђу џѐпови, ду̏гма̄ди, жу́то оп ши вѐно о̀вуда и око вра̑та. [8] [9] [10] Ковиљ Стапар Турија Ђала Банатско Аранђелово Кумане Меленци Јаша Томић Фаркаждин Чента [3]
  3. Ко̀шуља је би́ла са манџѐтнама ле́пим и са дугма́дима о̀нӣм, па је би́ла са две̏ кра́гне. Бачинци [3]# По̀кида о̀но ду̀гма̄ђе. [11] Српски Крстур [3]# Ча̏ша је уну́тра и си̏памо зе́тиња у њу̏, по̏ла во́де и о̏нда одозго̏р зе́тин и ме̏темо оне̏ дугмади̏ћа, ми ка̑жемо ду̏гмада, и то̑ о̏нда упа̑лимо то̏ жи̏то. Избиште [3]


Изведене речи:

  1. ду̏гмада [3]
  2. ду̏гма̄ди [3]
  3. ду̀гма̄ђе [3]


Синоними:

  1. пуце [3]
  2. стењак [3]


Изрази:

  1. Ку̑м ни́је ду̀гме ("кум није било ко, неко безначајан, кума треба пазити"; "Мо̑раш ку̑му уга́ђати, јел ку̑м је ку̑м, ни́је ду̀гме"). Жабаљ Шимановци Ново Милошево [3]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 114.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 48.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 58, 168, 239.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 116.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52.

Напомене