dugme

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

dugme

dugme (српски, ћир. дугме)[уреди]

Именица[уреди]

dugme, {{{род}}}

Облици:

  1. -eta [1]
  2. dúgme, dùgme [1]
  3. dùgme Турија [1]
  4. dùgme Велико Средиште [2] [1]
  5. dȕgmada [1]

Значења:

  1. Srebrna filigranska dugmad. [1]
  2. Isto. [3][1]
  3. Dugmad od liskuna. Ново Милошево[1]
  4. Vrsta dečje igre. [1]
  5. Tableta. Црвена Црква[1]
  6. Plovak u kandilu. [1]

Примери:

  1. Tȏ je dùgme dok níje nàpraljeno. Od òvōg pàrčeta se nàpravi dùgme. Ковиљ [1]
  2. A sȗnce ȕprlo u mȏj prȕsluk (cȓn bȉjo), a dùgmeta svétlu kao zvèzdice na nȅbu. [4] [5] Ново Милошево Сремска Митровица Добринци Кула Турија Бегеч Ђала Банатско Аранђелово [1]# Ту̏ ме̏теш јено ду́гме. Вршац Избиште [1]# Тре̏ћи да̑н сам му посе̏ко ду̏гмаде са капу́та. [6] Јасеново Иланџа Баваниште [1]# Ту̑ до̑ђу џѐпови, ду̏гма̄ди, жу́то оп ши вѐно о̀вуда и око вра̑та. [7] [8] [9] Ковиљ Стапар Турија Ђала Банатско Аранђелово Кумане Меленци Јаша Томић Фаркаждин Чента [1]
  3. Kòšulja je bíla sa mandžètnama lépim i sa dugmádima ònīm, pa je bíla sa dvȅ krágne. Бачинци [1]# По̀кида о̀но ду̀гма̄ђе. [10] Српски Крстур [1]# Ча̏ша је уну́тра и си̏памо зе́тиња у њу̏, по̏ла во́де и о̏нда одозго̏р зе́тин и ме̏темо оне̏ дугмади̏ћа, ми ка̑жемо ду̏гмада, и то̑ о̏нда упа̑лимо то̏ жи̏то. Избиште [1]


Изведене речи:

  1. dȕgmada [1]
  2. dȕgmādi [1]
  3. dùgmāđe [1]


Синоними:

  1. puce [1]
  2. stenjak [1]



Изрази:

  1. Kȗm níje dùgme ("kum nije bilo ko, neko beznačajan, kuma treba paziti"; "Mȏraš kȗmu ugáđati, jel kȗm je kȗm, níje dùgme"). Жабаљ Шимановци Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 114.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 125.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 48.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 58, 168, 239.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 116.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 73.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52.

Напомене[уреди]