ду̀гме

ду̀гме

ду̀гме (српски, lat. dùgme)[уреди]

Облици:

  1. ду́гме [1]

Примери:

  1. То̑ је ду̀гме док ни́је на̀праљено. Од о̀во̄г па̀рчета се на̀прави ду̀гме. Ковиљ [1]
  2. А су̑нце у̏прло у мо̑ј пру̏слук (цр̑н би̏јо), а ду̀гмета све́тлу као звѐздице на не̏бу. [2] [3] Ново Милошево Сремска Митровица Добринци Кула Турија Бегеч Ђала Банатско Аранђелово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.24,25.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр. 48.

Напомене[уреди]