до̑јни

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

до̑јни

до̑јни (српски, lat. dȏjni)[уреди]

Категорије: риб.


Облици:

  1. дојни, , [1]
  2. под [1]
  3. дојни [1]

Значења:

  1. Који је доле, испод нечег другог, нижи у односу на нешто друго. [1]
  2. Вода из доњег тока, из доњег слива. [1]
  3. Доња усна. [2] Фаркаждин[1]
  4. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
  5. Навлачење лица ципеле на калуп и стављање ђона. [1]
  6. Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. [3] Свилош Лалић Силбаш Српска Црња Падеј[1]
  7. Део доњег рубља. Итебеј Избиште[1]
  8. Први слој снопова жита у камари. [4][1]
  9. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
  10. Први, доњи сноп жита у крстини. [1]
  11. Врста струка који се поставља при дну реке и у правцу тока. [1]
  12. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
  13. Први, доњи сноп жита у крстини. [5][1]
  14. Место у дну стола. Вршац[1]
  15. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Житиште[1]
  16. Забачено место у кући. [6]
  17. Први, доњи сноп жита у крстини. Суботица[1]
  18. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Голубинци[1]
  19. Дрвени део кола непосредно изнад осовине. [3] Белегиш Вршац[1]
  20. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [7] Кленак[1]
  21. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Војка Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
  22. Врста алова којим се ради по дну. [1]
  23. Исто. [3] Дероње Бачка Паланка[6]
  24. Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. Свилош Лалић Силбаш Падеј Српска Црња[6]
  25. Алатка која се ставља у рупу на наковњу, за обликовање гвожђа одоздо. [6]
  26. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Српска Црња Елемир Конак Орловат Перлез Вршац Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато[6]
  27. Који је у низини (о насељима, крајевима). [8] [9] Врдник Лединци Буђановци Чортановци Сивац[6]
  28. Југо. [10] Кикинда[6]
  29. Вода из доњег тока, вода из доњег слива. [6]
  30. Јужни. Стари Сланкамен[6]
  31. Који се облачи испод друге одеће. [6]
  32. Пу ni ја му шка блу за, са ко који се закопчавао до грла. [6]
  33. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [6]
  34. Који се односи на стражњи део куће. Бачка Паланка[6]
  35. Исто. [11] Дероње[6]

Примери:

  1. Не ва̀ља ду̏го да сто̀ји толу̀зина на зѐмљи; та̑ стра́на што је до̑јна та̑ тру̏не ако би ду̏же сто̏јало (и зѐмља ву́че сна̑гу), ако би се о̏кишало. [12] [8] [9] [2] [13] Јаша Томић Лединци Рума Карловчић Голубинци Инђија Бешка Шимановци Батајница Равно Село Госпођинци Ковиљ Ђала Иђош Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Чента Вршац [6]
  2. Расе́че се ко̀ла̄ч наче̏творо, али са до̑јне стра́не. Стари Сланкамен [6]# Па ко̏ре̄н ре̏пе, о̑н је до̑лњи, а и̏ма̄ш гла̑ву ре̏пе, то̑ је го̑рње. Суботица [6]
  3. Откинуло ти се до̑лње дугме. Јасеново Ђала [6]# Кад по ву́ чеш до̑љни де̏о аљина из орма́ра, сру̏ ши ду ти се и о̏стале. [14] [15] [16] Ченеј Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња [6]# Доњи снопови су мокри. [17] Јасеново Пачир [6]
  4. О̏ндак о̀на [пчела] у̀зима ка̑п на до̑њим ви̏лицама. Иланџа [6]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [6]# Зна се алов [шта има]: одвода, горња одвода и дојна одвода. На дојнем имаде оловице да иде по дну, а одгоре има параши. [7] Мол [6]# Ла̏к је мѐни би̏о та̑ј до̑јни по̀сао, то̑ сам во̀ло да ра̑дим. Јаша Томић [6]# Пр̑во се ме̏ће до̑јни сно̏п. [18] Мошорин [6]# На дојним струковима ситне удице, на кечигу. [7] Елемир [6]# Доле исто олови, мислим оловице тако округле нанизано — горња обрвка и долња. [7] Кленак [6]# Мо̑ра да је у до̑љњој фијо́ци, тра́жи!. Ново Милошево [6]# Радили смо и с горњим аловом. Ту нема ни цигле, ту извадимо алов, сваки други олов извадимо напоље. Горњи алов вучемо, лети, ноћом горњи алов, да њу доњи алов. [7] Падеј [6]# И̏мамо до̑њи ру̏нта̄мер, ко̀ји у̀лази у на̑ковањ, и го̑рњи. [19] Тител [6]# Доњи крај села има више крава. Јасеново [6]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [6]# И̏ма до̑јни ве̏ш. Избиште Итебеј Кумане [6]
  5. Ми̏ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [6]# Види ти се до̑лња сукња. Јасеново [6]
  6. Ко̀шуља, го̑рња, до̑лња. Ђала [6]# Доњи капут је шивен тако да се закопчавао до под грло. Такав капут се звао бена. [20] Надаљ [6]# Дојна врата су на улицу. [11] Гардиновци Лалић Дероње Бачка Паланка [6]


Изрази:

  1. [1]
  2. суп на̑јдо̑јни Госпођинци [1]
  3. комп доњији. — А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију ("А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију"). Стапар [6]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 382.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 6,23 6,24 6,25 6,26 6,27 6,28 6,29 6,30 6,31 6,32 6,33 6,34 6,35 6,36 6,37 6,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. 8,0 8,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 348.
  9. 9,0 9,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 155.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  11. 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165, 264, 276.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98, 366.
  15. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  16. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  17. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
  18. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  19. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  20. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 52.

Напомене[уреди]