Пређи на садржај

дојни

дојни

дојни (српски, lat. dojni)

[уреди]

Категорије: риб.


Облици:

  1. -е[1]
  2. под [1]

Значења:

  1. Који је доле, испод нечег другог, нижи у односу на нешто друго. [1]
  2. Вода из доњег тока, из доњег слива. [1]
  3. Доња усна. [2] Фаркаждин[1]
  4. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
  5. Навлачење лица ципеле на калуп и стављање ђона. [1]
  6. Део доњег рубља. Итебеј Избиште[1]
  7. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
  8. Први слој снопова жита у камари. [4][1]
  9. Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. [3] Свилош Лалић Силбаш Српска Црња Падеј[1]
  10. Први, доњи сноп жита у крстини. [1]
  11. Врста струка који се поставља при дну реке и у правцу тока. [1]
  12. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
  13. Први, доњи сноп жита у крстини. [5][1]
  14. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Житиште[1]
  15. Место у дну стола. Вршац[1]
  16. Забачено место у кући. [1]
  17. Први, доњи сноп жита у крстини. Суботица[1]
  18. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Голубинци[1]
  19. Дрвени део кола непосредно изнад осовине. [3] Белегиш Вршац[1]
  20. Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [6] Кленак[1]
  21. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Војка Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
  22. Врста алова којим се ради по дну. [1]
  23. Исто. [3] Дероње Бачка Паланка[1]
  24. Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. Свилош Лалић Силбаш Падеј Српска Црња[1]
  25. Алатка која се ставља у рупу на наковњу, за обликовање гвожђа одоздо. [1]
  26. Доње водоравно дрво на лотри. [3] Српска Црња Елемир Конак Орловат Перлез Вршац Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато[1]
  27. Који је у низини (о насељима, крајевима). [7] [8] Врдник Лединци Буђановци Чортановци Сивац[1]
  28. Југо. [9] Кикинда[1]
  29. Вода из доњег тока, вода из доњег слива. [1]
  30. Јужни. Стари Сланкамен[1]
  31. Који се облачи испод друге одеће. [1]
  32. Пу ni ја му шка блу за, са ко који се закопчавао до грла. [1]
  33. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [1]
  34. Који се односи на стражњи део куће. Бачка Паланка[1]
  35. Исто. [10] Дероње[1]

Примери:

  1. Не ва̀ља ду̏го да сто̀ји толу̀зина на зѐмљи; та̑ стра́на што је до̑јна та̑ тру̏не ако би ду̏же сто̏јало (и зѐмља ву́че сна̑гу), ако би се о̏кишало. [11] [7] [8] [2] [12] Јаша Томић Лединци Рума Карловчић Голубинци Инђија Бешка Шимановци Батајница Равно Село Госпођинци Ковиљ Ђала Иђош Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Чента Вршац [1]
  2. Расе́че се ко̀ла̄ч наче̏творо, али са до̑јне стра́не. Стари Сланкамен [1]# Па ко̏ре̄н ре̏пе, о̑н је до̑лњи, а и̏ма̄ш гла̑ву ре̏пе, то̑ је го̑рње. Суботица [1]
  3. Откинуло ти се до̑лње дугме. Јасеново Ђала [1]# Кад по ву́ чеш до̑љни де̏о аљина из орма́ра, сру̏ ши ду ти се и о̏стале. [13] [14] [15] Ченеј Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња [1]# Доњи снопови су мокри. [16] Јасеново Пачир [1]
  4. О̏ндак о̀на [пчела] у̀зима ка̑п на до̑њим ви̏лицама. Иланџа [1]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [1]# Зна се алов [шта има]: одвода, горња одвода и дојна одвода. На дојнем имаде оловице да иде по дну, а одгоре има параши. [6] Мол [1]# Ла̏к је мѐни би̏о та̑ј до̑јни по̀сао, то̑ сам во̀ло да ра̑дим. Јаша Томић [1]# Пр̑во се ме̏ће до̑јни сно̏п. [17] Мошорин [1]# На дојним струковима ситне удице, на кечигу. [6] Елемир [1]# Доле исто олови, мислим оловице тако округле нанизано — горња обрвка и долња. [6] Кленак [1]# Мо̑ра да је у до̑љњој фијо́ци, тра́жи!. Ново Милошево [1]# Радили смо и с горњим аловом. Ту нема ни цигле, ту извадимо алов, сваки други олов извадимо напоље. Горњи алов вучемо, лети, ноћом горњи алов, да њу доњи алов. [6] Падеј [1]# И̏мамо до̑њи ру̏нта̄мер, ко̀ји у̀лази у на̑ковањ, и го̑рњи. [18] Тител [1]# Доњи крај села има више крава. Јасеново [1]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [1]# Ми̏ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [1]
  5. И̏ма до̑јни ве̏ш. Избиште Итебеј Кумане [1]# Види ти се до̑лња сукња. Јасеново [1]
  6. Ко̀шуља, го̑рња, до̑лња. Ђала [1]# Доњи капут је шивен тако да се закопчавао до под грло. Такав капут се звао бена. [19] Надаљ [1]# Дојна врата су на улицу. [10] Гардиновци Лалић Дероње Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. суп на̑јдо̑јни Госпођинци [1]
  3. комп доњији. — А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију ("А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију"). Стапар [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 382.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
  5. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 348.
  8. ↑ 8,0 8,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 155.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165, 264, 276.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98, 366.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  15. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
  17. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  18. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  19. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 52.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дојни&oldid=534864”