ди̏гнути

ди̏гнути

ди̏гнути (српски, lat. dȉgnuti)[уреди]

Глагол[уреди]

ди̏гнути, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.прен.риб.


Облици:

  1. ди̏гнем, дигнути дићи [1]
  2. дигнути дићи [1]
  3. дигнути дићи, fam [1]
  4. дигнути дићи [1]
  5. дигнути дићи, ди̏жем [1]
  6. дигнути дићи [1]

Значења:

  1. Извадити из воде мреже или струк. [1]
  2. Управити навише, уздићи. [1]
  3. Украсти. [1]
  4. Ухватити рибу. [1]
  5. Прећи из седећег положаја у стајаћи, устати. [1]
  6. Устати из постеље. [1]
  7. Порасти, нарасти. [1]
  8. Покренути се с дна, изаћи ближе површини воде. [1]
  9. Вадити из воде мреже или удице. [1]
  10. Гајити, обрађивати. [1]
  11. Чинити да што расте, буја. [1]
  12. Простирати се у висину, високо стајати. [1]
  13. Устајати; полазити, кретати. [1]
  14. Покретати се с дна, излазити ближе површини воде. [1]
  15. Расти, бујати (услед неког хемијског процеса). [1]

Примери:

  1. О̏ндак се у џа́кове на̏спе и ди̏гне на та̀вану јелти у магази́ну, ди̑ ко̑ и̏ма. [2] Меленци [1]
  2. Че̏кај да ди̏гне куку̀руз у ко̀та̄рку, па о̀ндак и̏те ди̏ о̀ћете. [3] [4] [5] Јаша Томић Рума Сремска Митровица Кикинда Српска Црња Меленци Башаид Итебеј Шурјан Арадац Бока Неузина Ботош Ченеј [1]# Ако дигнете први пут черенац, па вам искочио шаран из мреже, два дана не морате ићи тамо. Ма ништа нема, ништа! Као да је он очо па поручио свима: беште одатле. Кленак [1]
  3. Постави се данас, сутра оде па дигне [бубањ од прућа], увати пуну, колко год му треба за један струк те ситне рибе. Нови Сад [1]
  4. Дигнемо вршку и истресемо. [6] Падеј Футог Гардиновци [1]# О̑н ди̏гао гла̑ву и по̀гледо у Ми̏лицу она̀ко на̏пит. [7] Голубинци [1]# Ни́сам му да̏во, ди̏го ми и̏з куће. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Ондак онај који први наиђе, други — тај богами дигне шарана. [6] Стари Сланкамен [1]
  5. Кад дигнем 10—15 кила у једној вршки рибе. Сремски Карловци [1]# Једва̏ се ди̏гне. [8] Бока [1]
  6. О̀ни се ди̏гли да ѝду ку̏ћи. [9] Помаз [1]# Кад се квасац „дигне”, сипа се у посољено брашно у које се претходно додаје маст (или отопљен маргарин), једно или више јаја и кашика соли. [10] [1]# Има ти момената кад се риба дигне, неки пут до поноћи, неки пут од поноћи, неки пут неће десет дана да се дигне. [6] Сремски Карловци [1]
  7. А кад топи́мо ту̑ ку̀дељу, о̏нда ри̏ба се ди̏гне. Дероње [1]# Сла̏ма се ди̏зала на̀ виле го́ре. [11] Фаркаждин [1]
  8. Кат се зи̑да, па кат се ди̏же гра̑ђа. [12] [13] Банатска Паланка Черевић Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Меленци Чента [1]# Оћу да је видим, кад деда буде дизо струк, шта ће деда на кромпирову златицу да улови. Босут [1]
  9. По педесет-шездесет комада забодем [вршки]. Ујтру рано вадим, прегледам, дижем. Оно се зове забадам бубњеве, вршке, а ово се зове — ујтру дизат, прегледати или прегледати. Обично дижемо и у чамац и слажемо и све у чамац и онда метемо сушити. [6] Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Мол Нови Сад Гардиновци Чента [1]# Са̀мо̄ сам ди̏зо виногра́де и во̏тња̄ке. [14] Врдник [1]# Мо̏жеш да ма́лко, кад на̀правиш сѐпију, мѐтла си са̏д се̏дам-о̏сам ки̑ла со̏ли, о̏нда мо̏ш у̀зе̄ти кад про̀ме̄шаш једа̀реда па прѝме̄тиш да ди̏жу мно̏го, о̏ндак ли̏знеш сѐпију ту̑. Она мо̑ра да ди̏гне пр̑ви пу̑т и дру̏ги пу̑т, о̏нда по̏сле нѐ мо̄ра да ди̏же. [15] Ковиљ [1]# Сва̏ко је сѐбе це́нио и ди̏зо, би́ро с ки̑м ће ѝћи. Товаришево [1]# Ди̏ште се, дѐво̄јке, а̏јде!. [16] Лаћарак Нови Кнежевац [1]# То је прави манић. Њега не можте уватити лети. Онда зими, у јесен се диже и иде на мрест. Нови Сад [1]
  10. У априлу диже се сом. Е, сад треба постављати цугове. Босут [1]# Куку̀рузно бра̏шно, јѐчмено, жи̏тно, шта и̏ма, ако не̑ ма о̀но̄г — о̀но̄г, и та̀ко, мѐ ки ње, то̑ све̏ ту̑ до̑ђе, и со̏ли. Бе[з] со̏ли не̑ће да ра̑ ди. Бе[з] со̏ли не̑ма ни̏шта. Ако нѐ ме теш со̏ли, нѐ мож да ра̑ди сѐ пи ја. Кад ме̏теш со̑ и кад све̏, кад ме̏теш ка̏ко тре̏ба, о̏нда ми́рна бу̏де [кожа], о̏нда нѐ диже̄ се, а ако нѐ метеш, а̑ја̄о, ди̏же̄ се о̀на у̏велико, о̏ндак тре̏ба со̏ли. [15] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. ди̏зати [1]


Изрази:

  1. ди̏ћи све чети̑р уви̑с ("лећи без бриге"). Вршац [1]
  2. ди̏ћи нос ("уобразити се"; "Диго нос ко да је не знам ко, ко да свет не зна од кога је он"). Јасеново [1]
  3. не ди̏зати гла̑ву ("бити у великом послу"). Вршац [1]
  4. ди̏ћи гла̑ву [1]
  5. дићи се из постеље ("прездравити"). Вршац [1]
  6. дићи / дизати кућу на главу Сомбор [1]
  7. ди̏ћи во́јску ("започети рат, кренути у рат"). Сомбор [1]
  8. дизати таван ("правити таваницу од витловки, ваљака, витловати"). Сакуле Јаша Томић [1]
  9. Ди̏зати ви̏ку ("гласно говорити, галамити"). Мокрин [1]
  10. постати охол’ Вршац [1]
  11. не моћи дићи главе ("немати времена због преоптерећености"). Сомбор [1]
  12. Ди̏зати на ва́гу ("подизати неки терет помоћу полуге"). Черевић [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 171, 273.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 148.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 163, 219, 222, 277, 400.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 267.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 222.
  10. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 400.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 175.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 277, 400.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 291.
  15. ↑ 15,0 15,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ди̏гнути&oldid=534253”