дигнути дићи

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Emblem-important.svg Овом чланку је потребно сређивање јер не испуњава стандард квалитета Викиречника или није довољно детаљно обрађен. Ако имате снаге, воље, искуства и времена, молимо вас да побољшате овај чланак.

Оно подразумева категоризацију, додавање једног од битнијих делова, унутрашње повезивање, испуњавање табеле падежа или деклинација, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

дигнути дићи

дигнути дићи (српски, lat. dignuti dići)[уреди]

Глагол[уреди]

дигнути дићи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.прен.риб.


Облици:

  1. ди̏гнем [1]
  2. fam [1]
  3. ди̏жем [1]

Значења:

  1. Извадити из воде мреже или струк. [1]
  2. Управити навише, уздићи. [1]
  3. Украсти. [1]
  4. Ухватити рибу. [1]
  5. Прећи из седећег положаја у стајаћи, устати. [1]
  6. Устати из постеље. [1]
  7. Порасти, нарасти. [1]
  8. Покренути се с дна, изаћи ближе површини воде. [1]
  9. Вадити из воде мреже или удице. [1]
  10. Гајити, обрађивати. [1]
  11. Чинити да што расте, буја. [1]
  12. Простирати се у висину, високо стајати. [1]
  13. Устајати; полазити, кретати. [1]
  14. Покретати се с дна, излазити ближе површини воде. [1]
  15. Расти, бујати (услед неког хемијског процеса). [1]

Примери:

  1. О̏ндак се у џа́кове на̏спе и ди̏гне на та̀вану јелти у магази́ну, ди̑ ко̑ и̏ма. [2] Меленци [1]
  2. Че̏кај да ди̏гне куку̀руз у ко̀та̄рку, па о̀ндак и̏те ди̏ о̀ћете. [2] [3] [4] Јаша Томић Рума Сремска Митровица Кикинда Српска Црња Меленци Башаид Итебеј Шурјан Арадац Бока Неузина Ботош Ченеј [1]# Ако дигнете први пут черенац, па вам искочио шаран из мреже, два дана не морате ићи тамо. Ма ништа нема, ништа! Као да је он очо па поручио свима: беште одатле. Кленак [1]
  3. Постави се данас, сутра оде па дигне [бубањ од прућа], увати пуну, колко год му треба за један струк те ситне рибе. Нови Сад [1]
  4. Дигнемо вршку и истресемо. [5] Падеј Футог Гардиновци [1]# О̑н ди̏гао гла̑ву и по̀гледо у Ми̏лицу она̀ко на̏пит. [2] Голубинци [1]# Ни́сам му да̏во, ди̏го ми и̏з куће. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Ондак онај који први наиђе, други — тај богами дигне шарана. [5] Стари Сланкамен [1]
  5. Кад дигнем 10—15 кила у једној вршки рибе. Сремски Карловци [1]# Једва̏ се ди̏гне. [3] Бока [1]
  6. О̀ни се ди̏гли да ѝду ку̏ћи. [4] Помаз [1]# Кад се квасац „дигне”, сипа се у посољено брашно у које се претходно додаје маст (или отопљен маргарин), једно или више јаја и кашика соли. [6] [1]# Има ти момената кад се риба дигне, неки пут до поноћи, неки пут од поноћи, неки пут неће десет дана да се дигне. [5] Сремски Карловци [1]
  7. А кад топи́мо ту̑ ку̀дељу, о̏нда ри̏ба се ди̏гне. Дероње [1]# Сла̏ма се ди̏зала на̀ виле го́ре. [4] Фаркаждин [1]
  8. Кат се зи̑да, па кат се ди̏же гра̑ђа. [2] [4] Банатска Паланка Черевић Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Меленци Чента [1]# Оћу да је видим, кад деда буде дизо струк, шта ће деда на кромпирову златицу да улови. Босут [1]
  9. По педесет-шездесет комада забодем [вршки]. Ујтру рано вадим, прегледам, дижем. Оно се зове забадам бубњеве, вршке, а ово се зове — ујтру дизат, прегледати или прегледати. Обично дижемо и у чамац и слажемо и све у чамац и онда метемо сушити. [5] Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Мол Нови Сад Гардиновци Чента [1]# Са̀мо̄ сам ди̏зо виногра́де и во̏тња̄ке. [2] Врдник [1]# Мо̏жеш да ма́лко, кад на̀правиш сѐпију, мѐтла си са̏д се̏дам-о̏сам ки̑ла со̏ли, о̏нда мо̏ш у̀зе̄ти кад про̀ме̄шаш једа̀реда па прѝме̄тиш да ди̏жу мно̏го, о̏ндак ли̏знеш сѐпију ту̑. Она мо̑ра да ди̏гне пр̑ви пу̑т и дру̏ги пу̑т, о̏нда по̏сле нѐ мо̄ра да ди̏же. [7] Ковиљ [1]# Сва̏ко је сѐбе це́нио и ди̏зо, би́ро с ки̑м ће ѝћи. Товаришево [1]# Ди̏ште се, дѐво̄јке, а̏јде!. [3] Лаћарак Нови Кнежевац [1]# То је прави манић. Њега не можте уватити лети. Онда зими, у јесен се диже и иде на мрест. Нови Сад [1]
  10. У априлу диже се сом. Е, сад треба постављати цугове. Босут [1]# Куку̀рузно бра̏шно, јѐчмено, жи̏тно, шта и̏ма, ако не̑ ма о̀но̄г — о̀но̄г, и та̀ко, мѐ ки ње, то̑ све̏ ту̑ до̑ђе, и со̏ли. Бе[з] со̏ли не̑ће да ра̑ ди. Бе[з] со̏ли не̑ма ни̏шта. Ако нѐ ме теш со̏ли, нѐ мож да ра̑ди сѐ пи ја. Кад ме̏теш со̑ и кад све̏, кад ме̏теш ка̏ко тре̏ба, о̏нда ми́рна бу̏де [кожа], о̏нда нѐ диже̄ се, а ако нѐ метеш, а̑ја̄о, ди̏же̄ се о̀на у̏велико, о̏ндак тре̏ба со̏ли. [7] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. ди̏зати [1]


Изрази:

  1. ди̏ћи све чети̑р уви̑с ("лећи без бриге"). Вршац [1]
  2. ди̏ћи нос ("уобразити се"; "Диго нос ко да је не знам ко, ко да свет не зна од кога је он"). Јасеново [1]
  3. дићи се из постеље ("прездравити"). Вршац [1]
  4. ди̏ћи гла̑ву [1]
  5. не ди̏зати гла̑ву ("бити у великом послу"). Вршац [1]
  6. Ди̏зати ви̏ку ("гласно говорити, галамити"). Мокрин [1]
  7. ди̏ћи во́јску ("започети рат, кренути у рат"). Сомбор [1]
  8. дизати таван ("правити таваницу од витловки, ваљака, витловати"). Сакуле Јаша Томић [1]
  9. дићи / дизати кућу на главу Сомбор [1]
  10. постати охол’ Вршац [1]
  11. не моћи дићи главе ("немати времена због преоптерећености"). Сомбор [1]
  12. Ди̏зати на ва́гу ("подизати неки терет помоћу полуге"). Черевић [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 148. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 163, 219, 222, 277, 400. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. 7,0 7,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]