dȉgnuti

dȉgnuti

dȉgnuti (српски, ћир. ди̏гнути)[уреди]

Глагол[уреди]

dȉgnuti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.риб.прен.риб.


Облици:

  1. dȉgnem, dignuti dići [1]
  2. dignuti dići [1]
  3. dignuti dići, fam [1]
  4. dignuti dići [1]
  5. dignuti dići, dȉžem [1]
  6. dignuti dići [1]

Значења:

  1. Izvaditi iz vode mreže ili struk. [1]
  2. Upraviti naviše, uzdići. [1]
  3. Ukrasti. [1]
  4. Uhvatiti ribu. [1]
  5. Preći iz sedećeg položaja u stajaći, ustati. [1]
  6. Ustati iz postelje. [1]
  7. Porasti, narasti. [1]
  8. Pokrenuti se s dna, izaći bliže površini vode. [1]
  9. Vaditi iz vode mreže ili udice. [1]
  10. Gajiti, obrađivati. [1]
  11. Činiti da što raste, buja. [1]
  12. Prostirati se u visinu, visoko stajati. [1]
  13. Ustajati; polaziti, kretati. [1]
  14. Pokretati se s dna, izlaziti bliže površini vode. [1]
  15. Rasti, bujati (usled nekog hemijskog procesa). [1]

Примери:

  1. Ȍndak se u džákove nȁspe i dȉgne na tàvanu jelti u magazínu, dȋ kȏ ȉma. [2] Меленци [1]
  2. Čȅkaj da dȉgne kukùruz u kòtārku, pa òndak ȉte dȉ òćete. [2] [3] [4] Јаша Томић Рума Сремска Митровица Кикинда Српска Црња Меленци Башаид Итебеј Шурјан Арадац Бока Неузина Ботош Ченеј [1]# Ако дигнете први пут черенац, па вам искочио шаран из мреже, два дана не морате ићи тамо. Ма ништа нема, ништа! Као да је он очо па поручио свима: беште одатле. Кленак [1]
  3. Postavi se danas, sutra ode pa digne [bubanj od pruća], uvati punu, kolko god mu treba za jedan struk te sitne ribe. Нови Сад [1]
  4. Dignemo vršku i istresemo. [5] Падеј Футог Гардиновци [1]# О̑н ди̏гао гла̑ву и по̀гледо у Ми̏лицу она̀ко на̏пит. [2] Голубинци [1]# Ни́сам му да̏во, ди̏го ми и̏з куће. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]# Ондак онај који први наиђе, други — тај богами дигне шарана. [5] Стари Сланкамен [1]
  5. Kad dignem 10—15 kila u jednoj vrški ribe. Сремски Карловци [1]# Једва̏ се ди̏гне. [3] Бока [1]
  6. Òni se dȉgli da ìdu kȕći. [4] Помаз [1]# Кад се квасац „дигне”, сипа се у посољено брашно у које се претходно додаје маст (или отопљен маргарин), једно или више јаја и кашика соли. [6] [1]# Има ти момената кад се риба дигне, неки пут до поноћи, неки пут од поноћи, неки пут неће десет дана да се дигне. [5] Сремски Карловци [1]
  7. A kad topímo tȗ kùdelju, ȍnda rȉba se dȉgne. Дероње [1]# Сла̏ма се ди̏зала на̀ виле го́ре. [4] Фаркаждин [1]
  8. Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. [2] [4] Банатска Паланка Черевић Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Меленци Чента [1]# Оћу да је видим, кад деда буде дизо струк, шта ће деда на кромпирову златицу да улови. Босут [1]
  9. Po pedeset-šezdeset komada zabodem [vrški]. Ujtru rano vadim, pregledam, dižem. Ono se zove zabadam bubnjeve, vrške, a ovo se zove — ujtru dizat, pregledati ili pregledati. Obično dižemo i u čamac i slažemo i sve u čamac i onda metemo sušiti. [5] Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Мол Нови Сад Гардиновци Чента [1]# Са̀мо̄ сам ди̏зо виногра́де и во̏тња̄ке. [2] Врдник [1]# Мо̏жеш да ма́лко, кад на̀правиш сѐпију, мѐтла си са̏д се̏дам-о̏сам ки̑ла со̏ли, о̏нда мо̏ш у̀зе̄ти кад про̀ме̄шаш једа̀реда па прѝме̄тиш да ди̏жу мно̏го, о̏ндак ли̏знеш сѐпију ту̑. Она мо̑ра да ди̏гне пр̑ви пу̑т и дру̏ги пу̑т, о̏нда по̏сле нѐ мо̄ра да ди̏же. [7] Ковиљ [1]# Сва̏ко је сѐбе це́нио и ди̏зо, би́ро с ки̑м ће ѝћи. Товаришево [1]# Ди̏ште се, дѐво̄јке, а̏јде!. [3] Лаћарак Нови Кнежевац [1]# То је прави манић. Њега не можте уватити лети. Онда зими, у јесен се диже и иде на мрест. Нови Сад [1]
  10. U aprilu diže se som. E, sad treba postavljati cugove. Босут [1]# Куку̀рузно бра̏шно, јѐчмено, жи̏тно, шта и̏ма, ако не̑ ма о̀но̄г — о̀но̄г, и та̀ко, мѐ ки ње, то̑ све̏ ту̑ до̑ђе, и со̏ли. Бе[з] со̏ли не̑ће да ра̑ ди. Бе[з] со̏ли не̑ма ни̏шта. Ако нѐ ме теш со̏ли, нѐ мож да ра̑ди сѐ пи ја. Кад ме̏теш со̑ и кад све̏, кад ме̏теш ка̏ко тре̏ба, о̏нда ми́рна бу̏де [кожа], о̏нда нѐ диже̄ се, а ако нѐ метеш, а̑ја̄о, ди̏же̄ се о̀на у̏велико, о̏ндак тре̏ба со̏ли. [7] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. dȉzati [1]


Изрази:

  1. dȉći sve četȋr uvȋs ("leći bez brige"). Вршац [1]
  2. dȉći nos ("uobraziti se"; "Digo nos ko da je ne znam ko, ko da svet ne zna od koga je on"). Јасеново [1]
  3. ne dȉzati glȃvu ("biti u velikom poslu"). Вршац [1]
  4. dȉći glȃvu [1]
  5. dići se iz postelje ("prezdraviti"). Вршац [1]
  6. dići / dizati kuću na glavu Сомбор [1]
  7. dȉći vójsku ("započeti rat, krenuti u rat"). Сомбор [1]
  8. dizati tavan ("praviti tavanicu od vitlovki, valjaka, vitlovati"). Сакуле Јаша Томић [1]
  9. Dȉzati vȉku ("glasno govoriti, galamiti"). Мокрин [1]
  10. postati ohol’ Вршац [1]
  11. ne moći dići glave ("nemati vremena zbog preopterećenosti"). Сомбор [1]
  12. Dȉzati na vágu ("podizati neki teret pomoću poluge"). Черевић [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 148. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 53, 163, 219, 222, 277, 400. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. ↑ 7,0 7,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dȉgnuti&oldid=388379”