Pređi na sadržaj

dȉgnuti

dȉgnuti

dȉgnuti (srpski, lat. dȉgnuti)

[uredi]

Glagol

[uredi]

dȉgnuti, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: rib.rib.rib.rib.pren.rib.


Oblici:

  1. dȉgnem, dignuti dići [1]
  2. dignuti dići [1]
  3. dignuti dići, fam [1]
  4. dignuti dići [1]
  5. dignuti dići, dȉžem [1]
  6. dignuti dići [1]

Značenja:

  1. Izvaditi iz vode mreže ili struk. [1]
  2. Upraviti naviše, uzdići. [1]
  3. Ukrasti. [1]
  4. Uhvatiti ribu. [1]
  5. Preći iz sedećeg položaja u stajaći, ustati. [1]
  6. Ustati iz postelje. [1]
  7. Porasti, narasti. [1]
  8. Pokrenuti se s dna, izaći bliže površini vode. [1]
  9. Vaditi iz vode mreže ili udice. [1]
  10. Gajiti, obrađivati. [1]
  11. Činiti da što raste, buja. [1]
  12. Prostirati se u visinu, visoko stajati. [1]
  13. Ustajati; polaziti, kretati. [1]
  14. Pokretati se s dna, izlaziti bliže površini vode. [1]
  15. Rasti, bujati (usled nekog hemijskog procesa). [1]

Primeri:

  1. Ȍndak se u džákove nȁspe i dȉgne na tàvanu jelti u magazínu, dȋ kȏ ȉma. [2] Melenci [1]
  2. Čȅkaj da dȉgne kukùruz u kòtārku, pa òndak ȉte dȉ òćete. [3] [4] [5] Jaša Tomić Ruma Sremska Mitrovica Kikinda Srpska Crnja Melenci Bašaid Itebej Šurjan Aradac Boka Neuzina Botoš Čenej [1]# Ako dignete prvi put čerenac, pa vam iskočio šaran iz mreže, dva dana ne morate ići tamo. Ma ništa nema, ništa! Kao da je on očo pa poručio svima: bešte odatle. Klenak [1]
  3. Postavi se danas, sutra ode pa digne [bubanj od pruća], uvati punu, kolko god mu treba za jedan struk te sitne ribe. Novi Sad [1]
  4. Dignemo vršku i istresemo. [6] Padej Futog Gardinovci [1]# Ȏn dȉgao glȃvu i pògledo u Mȉlicu onàko nȁpit. [7] Golubinci [1]# Nísam mu dȁvo, dȉgo mi ȉz kuće. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]# Ondak onaj koji prvi naiđe, drugi — taj bogami digne šarana. [6] Stari Slankamen [1]
  5. Kad dignem 10—15 kila u jednoj vrški ribe. Sremski Karlovci [1]# Jedvȁ se dȉgne. [8] Boka [1]
  6. Òni se dȉgli da ѝdu kȕći. [9] Pomaz [1]# Kad se kvasac „digne”, sipa se u posoljeno brašno u koje se prethodno dodaje mast (ili otopljen margarin), jedno ili više jaja i kašika soli. [10] [1]# Ima ti momenata kad se riba digne, neki put do ponoći, neki put od ponoći, neki put neće deset dana da se digne. [6] Sremski Karlovci [1]
  7. A kad topímo tȗ kùdelju, ȍnda rȉba se dȉgne. Deronje [1]# Slȁma se dȉzala nà vile góre. [11] Farkaždin [1]
  8. Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. [12] [13] Banatska Palanka Čerević Srpski Krstur Novo Miloševo Itebej Melenci Čenta [1]# Oću da je vidim, kad deda bude dizo struk, šta će deda na krompirovu zlaticu da ulovi. Bosut [1]
  9. Po pedeset-šezdeset komada zabodem [vrški]. Ujtru rano vadim, pregledam, dižem. Ono se zove zabadam bubnjeve, vrške, a ovo se zove — ujtru dizat, pregledati ili pregledati. Obično dižemo i u čamac i slažemo i sve u čamac i onda metemo sušiti. [6] Sremska Mitrovica Klenak Sremski Karlovci Mol Novi Sad Gardinovci Čenta [1]# Sàmō sam dȉzo vinográde i vȍtnjāke. [14] Vrdnik [1]# Mȍžeš da málko, kad nàpraviš sѐpiju, mѐtla si sȁd sȅdam-ȍsam kȋla sȍli, ȍnda mȍš ùzēti kad pròmēšaš jedàreda pa prѝmētiš da dȉžu mnȍgo, ȍndak lȉzneš sѐpiju tȗ. Ona mȏra da dȉgne pȓvi pȗt i drȕgi pȗt, ȍnda pȍsle nѐ mōra da dȉže. [15] Kovilj [1]# Svȁko je sѐbe cénio i dȉzo, bíro s kȋm će ѝći. Tovariševo [1]# Dȉšte se, dѐvōjke, ȁjde!. [16] Laćarak Novi Kneževac [1]# To je pravi manić. Njega ne možte uvatiti leti. Onda zimi, u jesen se diže i ide na mrest. Novi Sad [1]
  10. U aprilu diže se som. E, sad treba postavljati cugove. Bosut [1]# Kukùruzno brȁšno, jѐčmeno, žȉtno, šta ȉma, ako nȇ ma ònōg — ònōg, i tàko, mѐ ki nje, tȏ svȅ tȗ dȏđe, i sȍli. Be[z] sȍli nȇće da rȃ di. Be[z] sȍli nȇma nȉšta. Ako nѐ me teš sȍli, nѐ mož da rȃdi sѐ pi ja. Kad mȅteš sȏ i kad svȅ, kad mȅteš kȁko trȅba, ȍnda mírna bȕde [koža], ȍnda nѐ dižē se, a ako nѐ meteš, ȃjāo, dȉžē se òna ȕveliko, ȍndak trȅba sȍli. [15] Kovilj [1]


Izvedene reči:

  1. dȉzati [1]


Izrazi:

  1. dȉći sve četȋr uvȋs ("leći bez brige"). Vršac [1]
  2. dȉći nos ("uobraziti se"; "Digo nos ko da je ne znam ko, ko da svet ne zna od koga je on"). Jasenovo [1]
  3. ne dȉzati glȃvu ("biti u velikom poslu"). Vršac [1]
  4. dȉći glȃvu [1]
  5. dići se iz postelje ("prezdraviti"). Vršac [1]
  6. dići / dizati kuću na glavu Sombor [1]
  7. dȉći vójsku ("započeti rat, krenuti u rat"). Sombor [1]
  8. dizati tavan ("praviti tavanicu od vitlovki, valjaka, vitlovati"). Sakule Jaša Tomić [1]
  9. Dȉzati vȉku ("glasno govoriti, galamiti"). Mokrin [1]
  10. postati ohol’ Vršac [1]
  11. ne moći dići glave ("nemati vremena zbog preopterećenosti"). Sombor [1]
  12. Dȉzati na vágu ("podizati neki teret pomoću poluge"). Čerević [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 171, 273.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 147, 148.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 53, 163, 219, 222, 277, 400.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 267.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 69.
  9. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 222.
  10. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 42.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 400.
  12. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 175.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 277, 400.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 291.
  15. ↑ 15,0 15,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  16. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ди̏гнути&oldid=534253”