де́те

де́те

де́те (српски, lat. déte)[уреди]

Именица[уреди]

де́те, с

Облици:

  1. дете[1]

Значења:

  1. Син или кћи у односу према родитељима. [1]
  2. Дете које један од супружника доведе у свој нови брак. Ђурђево Банатско Аранђелово[1]
  3. Дете из првог брака које нови супружник затиче у свом новом дому. Ђурђево Банатско Аранђелово[1]
  4. Млађа особа у односу на старију. [1]
  5. Сијамски близанци. [1]
  6. Врста колачића од окрајака теста које остане при мешењу пите. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Однѐсе̄м јѐднӣм дѐтету две̑ ко̏цке шѐћера и однѐсе̄м дру̏гим две̑. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Фаркаждин Лаћарак Сремска Митровица Врдник Рума Мартонош Обзир Сомбор Мол Бачко Петрово Село Стапар Србобран Чуруг Силбаш Госпођинци Шајкаш Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Фаркаждин Чента Сефкерин Чип Ченеј Иванда [1]# Кад уда̏риш пр́љак, обо̏риш ови̑м дете̏ту дру̏ги. Јасеново Вршац Павлиш Избиште Крушчица Банатска Паланка [1]# Кад и̏ма ма̑ло де́те, ни̏кад ни нѐ до̄ђе у̀ со бу младо̀жења — за ше̑ст не̏де̄ља дѐтету (то̑ је би́ло сти̑дно здра̏во). [8] [9] [6] Ново Милошево Врдник Голубинци Мартонош Сента Обзир Стапар Ђурђево Ђала Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]# Жӣве̏о са сво̏ом же̏ном и з деца̏ма. Крушчица Павлиш Избиште Јасеново Банатска Паланка Калуђерово [1]
  2. И̏сто та̏ко наме̑немо мр́твима своји̑м: дете̏ту, ма̏тери, о́цу. Вршац [1]# Као possesiv стоји место придева: дитета нена или мама. [10] Крашово [1]# Де̑те, па̏зи да се не превр̀неш сас те̑ љуља́шке. [7] Ченеј Ђурђево Иванда [1]
  3. Иу̏, сла̀тко мо̀је де́те, ти̑ си здра̏во мла̑д. Итебеј [1]# За̀ мо̄ј а̀стал са̀мо мо̀ја дѐца Бѐва̄нчићи. Мартонош [1]
  4. Поде́лио сам де̏ци де̏вет ју̏та̄ра. [11] [12] [4] [13] [7] Стапар Лаћарак Врдник Рума Сента Мол Стапар Србобран Госпођинци Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Бока Фаркаждин Сефкерин Ченеј [1]# Де́ца су ко де́ца — сва̏ки сво̏је. [14] [15] [6] Вршац Ђала Српски Крстур Мокрин Итебеј Меленци Елемир Бока Ботош Баранда Павлиш Избиште Јасеново Панчево Банатска Паланка Баваниште Чип [1]
  5. До̑ђеду на посе́дак ће́рка и дво̏је де́ца. Томашевац [1]# Мла̑да не сме̏ да је̑ су̏пе да не би̏ду де̏ца сли̏нава. Јасеново [1]# Трудницама се брани да једу „срасло воће” (срасле плодове трешања, ви ша ња, кајсија или шљива) да не би рађа ле „сраслу децу” или близанце. [16] [1]


Изведене речи:

  1. деца [1]
  2. дете̏тов [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. В. ди̏јете Госпођинци [1]
  3. ("изненада постати миран, тих, повучен"; "Шта си се ућуто ко дете кад се усере"). Јасеново [1]
  4. шаљ удупенце га с дететом ("каже се када дете нешто забрља"). Јасеново [1]
  5. Деве̑те те́те ˜ ("веома далек рођак"). Вршац [1]
  6. говорити ко ˜ ("говорити наивно, неразумно"). Јасеново [1]
  7. покупио све ко чума децу ("све узети, ништа не оставити"). Јасеново [1]
  8. Би̏ти ˜ ("понашати се неозбиљно"). Ново Милошево Вршац [1]
  9. плакати ко ˜ Јасеново [1]
  10. ди̏ си ти̑ ви̏дио ми́рно ˜ и ле́пу ба̏бу ("оно што је немогуће, што не постоји"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  11. немати ни детета ни длетета ("немати никога, бити сам"; "Не̑ма ни дѐтета ни длѐтета"). Госпођинци [1]
  12. ди̏ су мло̏ге ба̏бице, де́ца су ки̏лава ("када се многи умешају, посао се рђаво заврши"). Вршац [1]
  13. узети ˜ под своје ("усвојити дете"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 125, 129, 150, 170, 176, 194, 273, 277, 292.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 13, 14, 26, 30, 104.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 124, 125, 151.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 113, 152, 242, 247, 272, 293, 307, 343, 349, 411.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 142, 157, 211, 213, 268, 290.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 143, 209, 223, 224, 279, 287, 292, 398, 431.
  10. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 65.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 213.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 26, 30.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 143, 152, 209, 279, 307, 349.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169, 177.
  15. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76, 231, 400.
  16. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 51.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=де́те&oldid=528906”