déte

déte

déte (српски, ћир. де́те)[уреди]

Именица[уреди]

déte, с

Облици:

  1. dete[1]

Значења:

  1. Sin ili kći u odnosu prema roditeljima. [1]
  2. Dete koje jedan od supružnika dovede u svoj novi brak. Ђурђево Банатско Аранђелово[1]
  3. Dete iz prvog braka koje novi supružnik zatiče u svom novom domu. Ђурђево Банатско Аранђелово[1]
  4. Mlađa osoba u odnosu na stariju. [1]
  5. Sijamski blizanci. [1]
  6. Vrsta kolačića od okrajaka testa koje ostane pri mešenju pite. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Odnèsēm jèdnīm dètetu dvȇ kȍcke šèćera i odnèsēm drȕgim dvȇ. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Фаркаждин Лаћарак Сремска Митровица Врдник Рума Мартонош Обзир Сомбор Мол Бачко Петрово Село Стапар Србобран Чуруг Силбаш Госпођинци Шајкаш Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Фаркаждин Чента Сефкерин Чип Ченеј Иванда [1]# Кад уда̏риш пр́љак, обо̏риш ови̑м дете̏ту дру̏ги. Јасеново Вршац Павлиш Избиште Крушчица Банатска Паланка [1]# Кад и̏ма ма̑ло де́те, ни̏кад ни нѐ до̄ђе у̀ со бу младо̀жења — за ше̑ст не̏де̄ља дѐтету (то̑ је би́ло сти̑дно здра̏во). [2] [5] [6] Ново Милошево Врдник Голубинци Мартонош Сента Обзир Стапар Ђурђево Ђала Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Томашевац Чента [1]# Жӣве̏о са сво̏ом же̏ном и з деца̏ма. Крушчица Павлиш Избиште Јасеново Банатска Паланка Калуђерово [1]
  2. Ȉsto tȁko namȇnemo mŕtvima svojȋm: detȅtu, mȁteri, ócu. Вршац [1]# Као possesiv стоји место придева: дитета нена или мама. [8] Крашово [1]# Де̑те, па̏зи да се не превр̀неш сас те̑ љуља́шке. [7] Ченеј Ђурђево Иванда [1]
  3. Iȕ, slàtko mòje déte, tȋ si zdrȁvo mlȃd. Итебеј [1]# За̀ мо̄ј а̀стал са̀мо мо̀ја дѐца Бѐва̄нчићи. Мартонош [1]
  4. Podélio sam dȅci dȅvet jȕtāra. [2] [3] [4] [5] [7] Стапар Лаћарак Врдник Рума Сента Мол Стапар Србобран Госпођинци Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Бока Фаркаждин Сефкерин Ченеј [1]# Де́ца су ко де́ца — сва̏ки сво̏је. [2] [4] [6] Вршац Ђала Српски Крстур Мокрин Итебеј Меленци Елемир Бока Ботош Баранда Павлиш Избиште Јасеново Панчево Банатска Паланка Баваниште Чип [1]
  5. Dȏđedu na posédak ćérka i dvȍje déca. Томашевац [1]# Мла̑да не сме̏ да је̑ су̏пе да не би̏ду де̏ца сли̏нава. Јасеново [1]# Трудницама се брани да једу „срасло воће” (срасле плодове трешања, ви ша ња, кајсија или шљива) да не би рађа ле „сраслу децу” или близанце. [9] [1]


Изведене речи:

  1. deca [1]
  2. detȅtov [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. V. dȉjete Госпођинци [1]
  3. ("iznenada postati miran, tih, povučen"; "Šta si se ućuto ko dete kad se usere"). Јасеново [1]
  4. šalj udupence ga s detetom ("kaže se kada dete nešto zabrlja"). Јасеново [1]
  5. Devȇte téte ˜ ("veoma dalek rođak"). Вршац [1]
  6. govoriti ko ˜ ("govoriti naivno, nerazumno"). Јасеново [1]
  7. pokupio sve ko čuma decu ("sve uzeti, ništa ne ostaviti"). Јасеново [1]
  8. Bȉti ˜ ("ponašati se neozbiljno"). Ново Милошево Вршац [1]
  9. plakati ko ˜ Јасеново [1]
  10. dȉ si tȋ vȉdio mírno ˜ i lépu bȁbu ("ono što je nemoguće, što ne postoji"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  11. nemati ni deteta ni dleteta ("nemati nikoga, biti sam"; "Nȇma ni dèteta ni dlèteta"). Госпођинци [1]
  12. dȉ su mlȍge bȁbice, déca su kȉlava ("kada se mnogi umešaju, posao se rđavo završi"). Вршац [1]
  13. uzeti ˜ pod svoje ("usvojiti dete"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 125, 129, 150, 170, 176, 194, 273, 277, 292. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 13, 14, 26, 30, 104. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 124, 125, 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 113, 152, 242, 247, 272, 293, 307, 343, 349, 411. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 146.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 65.
  9. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 51.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=déte&oldid=396811”