гуша

гуша

Српски

гуша (српски, lat. guša)


Именица

гуша, ж

Категорије: об.риб.


Значења:

[1.] Грло. [1]
  1. Отвор на вршки, бубњу, батари. [1]
  2. Већи отвор на вршки. [1]
  3. Мањи отвор на вршки. [1]
  4. Исто. [1]
  5. Већи отвор на вршки. [2] Кленак[1]
  6. Исто. [1]
  7. Левкасто сужење унутар вршке. [3] Ковиљ[1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

  1. Уватио га за гушу и не пушта. Ђурђево [1]
  2. Ва̏та се за̏ гушу, спо̀пала га не̏ка ва̏тра и са̀мо мѐне бела́ја. Шурјан [1]
  3. И̏ма да́ска, кана̏п, око гу̏ше, и то̑ се лу̑па, клепа̏ла. [4] [5] [6] Избиште Черевић Рума Суботица Каћ Итебеј Кумане Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин Крашово [1]
  4. Бо̀ле̄ га гу̏ша. [7] Пачир Ђурђево Бегеч Ново Милошево Тараш Арадац Деска [1]
  5. До̀бро̄ си на̀кљукала ову гу̏ску, пу̏на̄ јој гу̏ша. Пачир Бачинци Ђурђево Каћ Бегеч Опово [1]
  6. Усѝсава не̏кта̄р, на̀пуни гу̏шу и до̀лази у ко̏шницу. [8] Нови Бечеј Сивац Мокрин [1]
  7. Ѝма̄ гу̏шу. Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Пачир Змајево Бегеч Деска [1]
  8. Ту̑ се на̏бије тра́ве или се̑на ил не̏ка кр̏па, а о́де је плѐтено го̏ре гу̏ша. [2] [3] Ковиљ Сремска Митровица Кленак Чента [1]
  9. То се зове шлуп, задњи је шлуп, ал ово је гуша. У гушу риба улази. Нови Сад [1]
  10. Предња гуша — то је велика. [2] Чента Сремска Митровица [1]
  11. има прва гуша, има друга гуша са четири обруча. Раније је било пет [СхЛР]. Кленак [1]
  12. Вршка има крило, предњу гушу, задњу гушу. [2] Перлез [1]
  13. Предња гуша — то је велика, а она натраг, она је мала гуша. [2] Чента Сремска Митровица [1]
  14. има крило, предњу гушу, задњу гушу [СхЛР]. Перлез [1]

Изрази:

  1. ("притегнути, приклештити"; "Ја би сад председника за гушу да све он превуче што селу брашна треба"). Сакуле [1]
  2. теби кашика око гуше ("каже се укућанину кад закасни на обед"). Јасеново [1]
  3. Сит до гуше ("потпуно сит"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  4. до гу̏ше ("преко мере"; "А да је би́ло и зу̀баче и тра́ве, до̀ гуше"). Суботица [1]
  5. о̏ће ду́ша да ми ѝза̄ђе на гу̏шу ("тешко је"). Шимановци [1]
  6. ко слуша пуна ˜, ко не слуша празна ˜ ("каже се непослушном детету када тражи да једе"). Јасеново [1]
  7. изаћи на гушу ("осећати тешкоћу"; "О̏ће ду́ша да ми ѝза̄ђе на гу̏шу"). Шимановци [1]
  8. имати пространу гушу ("бити пијаница"). Бегеч [1]
  9. Ва̏тати за гу̏шу ("присиљавати некога на нешто"). Вршац [1]

Асоцијације:

[1.1.] грло, гркљан

Изведене речи:

[1.1.] [[]]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,0 3,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 307.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 276.
  6. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  8. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене