вок

вок

вок (српски, lat. vok)[уреди]

Именица[уреди]

вок, м

Облици:

  1. во̀ка [1]
  2. фо̀ка [1]

Значења:

  1. Канал који повезује текућу и стајаћу воду. [1]
  2. Увала, удолина на њиви у којој се задржава вода. Равно Село Каћ Нови Кнежевац Мокрин[1]

Примери:

  1. Ти[х] се жаба накотило, пун и канал и вок стари прико пруге. [2] [3] [4] Мокрин Суботица [1]
  2. Кад во̀да на̀до̄ђе, о̀на у̀лӣва и ди̏же нѝво̄ во̀де у ри́ту, е̏ та̀ко се и во̀ кови пу̏не. Ковиљ [1]
  3. Кад се Ду̏нав ра̏злије, пр̑во се на̀пуне во̀кови. [1]


Синоними:

  1. грло [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 351.
  3. Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]