вра̑т

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

вра̑т

вра̑т (српски, lat. vrȃt)[уреди]

Именица[уреди]

вра̑т, м

Категорије: ков.ков.кол.кол.кол.


Облици:

  1. врат [1]

Значења:

  1. Део тела који спаја главу и труп. [1]
  2. Део пресе за грожђе, шипка са навојима по којој се помера глава пресе. Сремски Карловци[1]
  3. Део на чам цу помоћу којег се чамци при чвр шћу ju један за други. [1]
  4. Средишњи део весла. [2] [3] Босут Ковиљ[1]
  5. Издужени део на тамбури. [1]

Примери:

  1. И̏ма мло̏го сефери́на на̏ врат. Итебеј [1]
  2. Кад по̑ђем ку̏ћи, одбра̏вим пу̏то и ме̏тем ко̀њу о̏ко врата и до̑ђем ку̏ћи. [4] [5] [6] [7] [8] Баваниште Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Голубинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Сомбор Суботица Мартонош Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Футог Ковиљ Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Итебеј Перлез Фаркаждин Чента Опово Иланџа Вршац Ченеј [1]
  3. А то̑ је та̑ пра̀шина, се̑но про̀пада по тѐби за̏ врат. Товаришево [1]
  4. Ја́рмови су би́ли на вра́ту и и̏знад њи̑ др̏во о̏кова̄но. Ченеј [1]
  5. Ма̏ња дѐца су ѝмали сви̏ зво̀нчиће око вра̑та, па о̀ну тра̏ку тро̀бо̄јну. Арадац [1]# Вра̑т од ко̀се, пѐтица, ту̑ ди је ре̑з, то̏ се зо̀ве пѐтица. [9] [10] Ђала Нештин Бегеч Нови Сад Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ [1]
  6. Ко̀са се ку̑пи. Сва̏ка ко̀са је у вра́ту на̑јсла̀бија и при́ликом ко̀ше̄ња до̑ђе до пу̏ца̄ња. Е̏, о̏нда смо пра̏вили те̑ но̏ве вра̏тове и ни̏това̄ли са по два̏ нѝтна. Сот [1]# Шмо̑л је би̏о шмо̑л, а вра̑т је би̏о вра̑т. Кад не̏ што ѝскӣвам, па кад не̏ иде с вра̑том ка̏ко тре̏ба, о̏нт се о̀кре̄не шмо̑л. Вра̑т је о̀нај ту̑пи де̏о. [9] Нови Сад [1]# Ако су чамци у води причвршћени, два чамца. И једни имаду врат и палчеве. [2] Перлез [1]# На самици [тамбури] разликујемо три дела: труп, врат и главу. [11] [1]# Пи̏јем на си́сак јел на вра̑т. [12] Сот Дероње Товаришево [1]



Изрази:

  1. ("бити на нечијој бризи"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
  2. па̏сти не̏коме оковра̑та ("снажно некога загрлити"). Сомбор Вршац [1]
  3. пасти некоме на ˜ ("бити на нечијој бризи"; "Али му није дотекло, морао је радити да би касније у потпуности, са мајком Даницом, својој деци „пао на врат“"). Сомбор [1]
  4. сло̀мити не̏коме ˜ ("упропастити некога"). Сомбор Вршац [1]
  5. ски̏нити с вра̑та ("ослободити се некога или нечега"). Ново Милошево [1]
  6. ѝмати не̏кога на вра́ту ("исто"). Сомбор [1]
  7. ве́зати ("срљати у пропаст"). Вршац [1]
  8. скинути беду сас врата ("ослободити се невоље, решити проблем"). Сомбор Вршац [1]
  9. није ми за вратом ("не журим се, имам времена"). Нови Кнежевац [1]
  10. ски̏нути бри̏гу с ("исто"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
  11. са̀гнути ˜ ("потчинити се"). Сомбор [1]
  12. ни́је ши̏ја нег је ˜ ("исто је, свеједно је"). Вршац [1]
  13. ува̏тити не̏кога за ˜ ("запретити некоме"). Вршац [1]
  14. у̀зе̄ти/нато̀варити не̏што на̏ вра̄т ("преузети обавезу, упустити се у нешто"; "Од пѐтна̄јз го̏дӣна о̑н је у̏зо на̏ вра̄т та̑ј шве̏рц — то̑ што се шве̏рцова̄ло — прода́во њи̏ну ро̀бу"). Рума Ново Милошево Вршац [1]
  15. кр̀јати ˜ с не̏ким ("бити у тајној љубавној вези, швалерати се"). Ново Милошево [1]
  16. натоварити/узети беду на ˜ ("наметнути проблем самом себи или другоме"). Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
  17. има̏ти на ˜ ("бринути о некоме"). Вршац [1]
  18. Кри́вити ˜ ("ишчекивати некога, истезати врат да би се боље видело"). Вршац [1]
  19. врат скрљо, дабогда! ("клетва"). Јасеново [1]
  20. ски̏нути се не̏коме с вра̑та ("осамосталити се"). Сомбор Вршац [1]
  21. се̏сти/за̀јашити не̏коме на̏/за̏ вра̄т ("наметнути се коме"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 115, 116.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 198, 231, 298.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 174, 179, 264.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. 9,0 9,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  10. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 187.
  12. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]