во̑

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

во̑

во̑ (српски, lat. )[уреди]

Именица[уреди]

во̑, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. ко̏ла, во, три̑, и [1]
  2. волови, во [1]
  3. во [1]

Значења:

  1. Во који има црну длаку на глави а сиву на телу. Бачка Паланка[1]
  2. Сазвежђе Велики медвед. Ново Милошево[1]
  3. Во који је по глави и врату црнкасте а по телу сивкасте длаке. [2] Буковац[1]
  4. Раса великих белих волова са дугим роговима. Јасеново[1]
  5. Врста друштвене игре. [3] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци[1]
  6. Врста божићног колача. [1]
  7. Глуп, затуцан, неотесан човек. [1]

Примери:

  1. Кат се би̑к у̀шкопи, о̏нда по̀стане во̑. Свилош [1]
  2. Де̏да на во̀лови, па нато̀вари по де̏сет ва̏шӣна. Бегеч [1]
  3. Јѐдног во̀ла сам про̏до, о̀ва два̑ сам о̀ставио за ко̏ла. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Визић Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Лаћарак Кленак Платичево Шимановци Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Стапар Товаришево Бачка Паланка Футог Нови Сад Ченеј Госпођинци Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Неузина Бока Шурјан Томашевац Перлез Фаркаждин Опово Сефкерин Добрица Иланџа Деска Ловра [1]# О̏нда пра̏или воло̏ве, то̏ је би́ло на̑јглавни̏је да се опра̏ву воло̏ви. [11] Избиште Гај [1]
  4. На̑с три̑ бра̏та је би́ло и две̑ се́стре, па ја̑ би̏о трго̏вац с воло̏ви. [1]
  5. Ру̀мӯнија је би́ла под Маџа̑рском па смо ѝшли та̏мо за воло̏ве. Павлиш [1]# Дру̏гу го̏дину ѝду у го̀веду, ако је му̏шко, ѝду у волѝју. [12] Нови Кнежевац [1]# Ѝду у воли́ју. Нови Кнежевац [1]
  6. Воли́ју чу̑ва па̀стӣр. [13] Перлез Падеј Кумане [1]# Сами њихови називи […] волови […] као и многи други називи божићних колача […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника (. [1]
  7. Месе се [на Бадњи дан] и разни хлебови у облику домаћих животиња. То су хлебови са називом „волови“, „крава“ […] и слично. Остојићево [1]# Во̀лови за Бо̀жић бѝло, а за У̀скрс би́ли буздова́ни. Калаз [1]
  8. Још је мо̀ја ба̏ба пра̏вила во̀лове за Бо̀жић. Јаша Томић [1]# Во̀лу јѐдан, јел нѐ видиш да сам завр́шио по̀со?. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Изведене речи:

  1. волија [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. И. мн воло̏ма. — Тр̏гово сас ти̏ма воло̏ма ("Тр̏гово сас ти̏ма воло̏ма"). Крушчица [1]
  3. Во̀дити во̀ла око сто̀ла ("чинити некога смешним, правити будалу од некога"). [1]
  4. о̀дре̄ши њим ру̑ке, љу̑бу се, и не̏ко ша̏пуће: „Во̏ди во̀ла око сто̀ла” Ђала [1]
  5. Бле̏нути ко ˜ у та̀рабе [1]
  6. моћи волу реп ишчупати ("бити веома снажан, јак"). [1]
  7. ноћу бик, дању ˜ ("каже се за момка који увече банчи и опија се, а ујутру је мамуран"). Сомбор [1]
  8. пи̏ти као ˜ ("пити много, у великим гутљајима"). Мокрин [1]
  9. ту́ћи ково́ла ("немилице тући"). Вршац [1]
  10. про̏с ко ˜ Јасеново [1]
  11. два вола трговала ("врста дечје игре"). Нови Бечеј Тараш [1]
  12. гледати збуњено, тупо’ Деска [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 38.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 125, 264, 279.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 13, 98, 164, 165.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 99, 114, 125, 276.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 267, 429, 433.
  8. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  9. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
  10. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179, 180.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 68.

Напомене[уреди]