vȏ

vȏ

vȏ (српски, ћир. во̑)[уреди]

Именица[уреди]

vȏ, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. kȍla, vo, trȋ, i [1]
  2. volovi, vo [1]
  3. vo [1]

Значења:

  1. Vo koji ima crnu dlaku na glavi a sivu na telu. Бачка Паланка[1]
  2. Sazvežđe Veliki medved. Ново Милошево[1]
  3. Vo koji je po glavi i vratu crnkaste a po telu sivkaste dlake. [2] Буковац[1]
  4. Rasa velikih belih volova sa dugim rogovima. Јасеново[1]
  5. Vrsta društvene igre. [3] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци[1]
  6. Vrsta božićnog kolača. [1]
  7. Glup, zatucan, neotesan čovek. [1]

Примери:

  1. Kat se bȋk ùškopi, ȍnda pòstane vȏ. Свилош [1]
  2. Dȅda na vòlovi, pa natòvari po dȅset vȁšīna. Бегеч [1]
  3. Jèdnog vòla sam prȍdo, òva dvȃ sam òstavio za kȍla. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Визић Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Лаћарак Кленак Платичево Шимановци Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Стапар Товаришево Бачка Паланка Футог Нови Сад Ченеј Госпођинци Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Неузина Бока Шурјан Томашевац Перлез Фаркаждин Опово Сефкерин Добрица Иланџа Деска Ловра [1]# О̏нда пра̏или воло̏ве, то̏ је би́ло на̑јглавни̏је да се опра̏ву воло̏ви. [11] Избиште Гај [1]
  4. Nȃs trȋ brȁta je bílo i dvȇ séstre, pa jȃ bȉo trgȍvac s volȍvi. [1]
  5. Rùmūnija je bíla pod Madžȃrskom pa smo ìšli tȁmo za volȍve. Павлиш [1]# Дру̏гу го̏дину ѝду у го̀веду, ако је му̏шко, ѝду у волѝју. [12] Нови Кнежевац [1]# Ѝду у воли́ју. Нови Кнежевац [1]
  6. Volíju čȗva pàstīr. [13] Перлез Падеј Кумане [1]# Сами њихови називи […] волови […] као и многи други називи божићних колача […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника (. [1]
  7. Mese se [na Badnji dan] i razni hlebovi u obliku domaćih životinja. To su hlebovi sa nazivom „volovi“, „krava“ […] i slično. Остојићево [1]# Во̀лови за Бо̀жић бѝло, а за У̀скрс би́ли буздова́ни. Калаз [1]
  8. Još je mòja bȁba prȁvila vòlove za Bòžić. Јаша Томић [1]# Во̀лу јѐдан, јел нѐ видиш да сам завр́шио по̀со?. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Изведене речи:

  1. volija [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. I. mn volȍma. — Tȑgovo sas tȉma volȍma ("Tȑgovo sas tȉma volȍma"). Крушчица [1]
  3. Vòditi vòla oko stòla ("činiti nekoga smešnim, praviti budalu od nekoga"). [1]
  4. òdrēši njim rȗke, ljȗbu se, i nȅko šȁpuće: „Vȍdi vòla oko stòla” Ђала [1]
  5. Blȅnuti ko ˜ u tàrabe [1]
  6. moći volu rep iščupati ("biti veoma snažan, jak"). [1]
  7. noću bik, danju ˜ ("kaže se za momka koji uveče banči i opija se, a ujutru je mamuran"). Сомбор [1]
  8. pȉti kao ˜ ("piti mnogo, u velikim gutljajima"). Мокрин [1]
  9. túći kovóla ("nemilice tući"). Вршац [1]
  10. prȍs ko ˜ Јасеново [1]
  11. dva vola trgovala ("vrsta dečje igre"). Нови Бечеј Тараш [1]
  12. gledati zbunjeno, tupo’ Деска [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 38.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 125, 264, 279.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 13, 98, 164, 165.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 99, 114, 125, 276.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 267, 429, 433.
  8. ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  9. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
  10. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179, 180.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 68.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vȏ&oldid=493689”