Pređi na sadržaj

vȏ

vȏ

vȏ (srpski, lat. vȏ)

[uredi]

Imenica

[uredi]

vȏ, m

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. kȍla, vo, trȋ, i [1]
  2. volovi, vo [1]
  3. vo [1]

Značenja:

  1. Vo koji ima crnu dlaku na glavi a sivu na telu. Bačka Palanka[1]
  2. Sazvežđe Veliki medved. Novo Miloševo[1]
  3. Vo koji je po glavi i vratu crnkaste a po telu sivkaste dlake. [2] Bukovac[1]
  4. Rasa velikih belih volova sa dugim rogovima. Jasenovo[1]
  5. Vrsta društvene igre. [3] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci[1]
  6. Vrsta božićnog kolača. [1]
  7. Glup, zatucan, neotesan čovek. [1]

Primeri:

  1. Kat se bȋk ùškopi, ȍnda pòstane vȏ. Sviloš [1]
  2. Dȅda na vòlovi, pa natòvari po dȅset vȁšӣna. Begeč [1]
  3. Jѐdnog vòla sam prȍdo, òva dvȃ sam òstavio za kȍla. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Jaša Tomić Jamena Morović Gibarac Molovin Vizić Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Kukujevci Erdevik Grabovci Laćarak Klenak Platičevo Šimanovci Hrtkovci Jarak Voganj Šuljam Ležimir Kupinovo Ogar Jazak Vrdnik Čerević Boljevci Karlovčić Prhovo Mali Radinci Neradin Sremska Kamenica Starčevo Vojka Golubinci Maradik Krušedol Batajnica Belegiš Novi Slankamen Krčedin Martonoš Subotica Sombor Pačir Sivac Stapar Tovariševo Bačka Palanka Futog Novi Sad Čenej Gospođinci Đurđevo Đala Novi Kneževac Sanad Kikinda Novo Miloševo Bašaid Itebej Melenci Neuzina Boka Šurjan Tomaševac Perlez Farkaždin Opovo Sefkerin Dobrica Ilandža Deska Lovra [1]# Ȍnda prȁili volȍve, tȍ je bílo nȃjglavnȉje da se oprȁvu volȍvi. [11] Izbište Gaj [1]
  4. Nȃs trȋ brȁta je bílo i dvȇ séstre, pa jȃ bȉo trgȍvac s volȍvi. [1]
  5. Rùmӯnija je bíla pod Madžȃrskom pa smo ѝšli tȁmo za volȍve. Pavliš [1]# Drȕgu gȍdinu ѝdu u gòvedu, ako je mȕško, ѝdu u volѝju. [12] Novi Kneževac [1]# Ѝdu u volíju. Novi Kneževac [1]
  6. Volíju čȗva pàstӣr. [13] Perlez Padej Kumane [1]# Sami njihovi nazivi […] volovi […] kao i mnogi drugi nazivi božićnih kolača […] jasno ukazuju na njihovu ulogu u ciklusu božićnih praznika (. [1]
  7. Mese se [na Badnji dan] i razni hlebovi u obliku domaćih životinja. To su hlebovi sa nazivom „volovi“, „krava“ […] i slično. Ostojićevo [1]# Vòlovi za Bòžić bѝlo, a za Ùskrs bíli buzdováni. Kalaz [1]
  8. Još je mòja bȁba prȁvila vòlove za Bòžić. Jaša Tomić [1]# Vòlu jѐdan, jel nѐ vidiš da sam zavŕšio pòso?. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]


Izvedene reči:

  1. volija [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. I. mn volȍma. — Tȑgovo sas tȉma volȍma ("Tȑgovo sas tȉma volȍma"). Kruščica [1]
  3. Vòditi vòla oko stòla ("činiti nekoga smešnim, praviti budalu od nekoga"). [1]
  4. òdrēši njim rȗke, ljȗbu se, i nȅko šȁpuće: „Vȍdi vòla oko stòla” Đala [1]
  5. Blȅnuti ko ˜ u tàrabe [1]
  6. moći volu rep iščupati ("biti veoma snažan, jak"). [1]
  7. noću bik, danju ˜ ("kaže se za momka koji uveče banči i opija se, a ujutru je mamuran"). Sombor [1]
  8. pȉti kao ˜ ("piti mnogo, u velikim gutljajima"). Mokrin [1]
  9. túći kovóla ("nemilice tući"). Vršac [1]
  10. prȍs ko ˜ Jasenovo [1]
  11. dva vola trgovala ("vrsta dečje igre"). Novi Bečej Taraš [1]
  12. gledati zbunjeno, tupo’ Deska [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  3. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 38.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 120, 125, 264, 279.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 13, 98, 164, 165.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 99, 114, 125, 276.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 14, 267, 429, 433.
  8. ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 84.
  9. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 582.
  10. ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 179, 180.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 58.
  13. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 68.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=во̑&oldid=493688”