ве́нац

ве́нац

ве́нац (српски, lat. vénac)[уреди]

Именица[уреди]

ве́нац, м

Категорије: об.об.


Облици:

  1. ве́нца, венац [1]
  2. венац [1]

Значења:

  1. Цвеће, лишће, плодови и сл. уплетени у кружну ниску. [1]
  2. Врста шаре на леђима кожуха. [1]
  3. Венац од влати пшенице који се прави када се она покоси. [1]
  4. Венац од ивањског цвећа. Ђурђево[1]
  5. Венац који се носи у цркву и освећен враћа кући. Ђурђево[1]
  6. Део невестинске опре ме начињен од природног цвећа или другог материјала, који се носи на глави. [1]
  7. Венац који даје момак девојци када је проси. [1]
  8. Исто. Ђурђево[1]
  9. Круна која се ставља младенцима на главу приликом венчања у цркви. Вршац[1]
  10. Коса уплетена око главе. Суботица Сомбор[1]
  11. Мехурићи на површини ракије или вина у боци. Суботица[1]
  12. Последњи ручак на њиви после обављеног посла. [1]
  13. Поруб на гаћама у који се увлачи врпца или гума. Јасеново[1]
  14. Горњи руб. [1]
  15. Тањира или неке друге посуде. [1]
  16. Корпе од прућа. [1]
  17. Димњака. [1]
  18. Део на плу гу који слу жи за одређивање ширине бразде. [1]
  19. Средина дна корпе од које почиње плетење. Бачинци Тараш[1]

Примери:

  1. Ве́нац бе̑лог лу̏ка се о̀качи у шпа̏јз и ду̏же се одр̀жи преко зи́ме. Јаша Томић [1]
  2. Же́не чупа́ду жи̏то и пра̏ву и плете́ду ве̑нце. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Избиште Сусек Свилош Бачинци Черевић Платичево Суботица Сомбор Бачки Брестовац Кула Пачир Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Тараш Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Јасеново Вршац Бата Помаз Ловра [1]
  3. Јо̏ш сто̀ји ве́нац од ѝва̄њског цве̑ћа на ку̏ћи. Лаћарак [1]# иде кружно на оба рамена. Састављен је од цик-цак пераца и цветова лале и ружа [ЋЗС 106]. [1]# Кад би завршили косидбу пшенице, из задњег везаног снопа покошене пшенице или дела остављеног непокошеног жита бирали су најкрупније влатове пшенице и извлачили за плетење жетвеног венца. [8] [1]# Де̏вера је ду́жност да ку̏пи шла̏јер и ве́нац. [9] Јасеново Бачинци Јамена Мол Жабаљ Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Шурјан Јасеново [1]
  4. И са̏д ка[д] до̑ђу сва̏тови, о̏н дак де̏вер донѐсе шла̀јер, ве́нац мла̑ди. Бешка [1]# Нисам га волела од зеленог венца. Ђурђево [1]# Кад за̀вршимо по̀со, би̏ће ве́нац. Тараш [1]# Прѐлио је преко ве́нца. Бачинци [1]
  5. Си̏по је су̏пу до ве́нца. Турија Пачир Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ [1]# То̑ го́ре што се де̏бље оплѐте, то̑ је ве́нац. [10] Сомбор Вашица Сот Свилош Нештин Шатринци Прхово Сурдук Угриновци Бечмен Мартонош Госпођинци Каћ Маргита Сефкерин Добрица Алибунар Вршац [1]# Онај цреп око оџака не преспе се, а сам оџак, угашен, напукне, и цигла с његова венца се одвали, смандрља се низ стреју, у баштицу. Стапар [1]# Ту̑ и̏ма ве́нац што др̏жи ро̏гове. Платичево [1]
  6. Да̀нас ве́нац и̏гра у̏логу за ро̏гове. [10] [11] Ђала Вашица Моровић Јамена Сремска Рача Босут Ердевик Мартинци Хртковци Јарак Прхово Мартонош Кикинда Санад [1]
  7. О̀но је ве́нац за̀ то̄ да др̀жи чи̏таву гра̑ђу. [1]
  8. Гра̑ђа је би́ла др̀вена, гре̑де, ве̑нци. Бачинци [1]# Испод за́бата и̏ма ве́нац да шти̏ти од ки̏ше. [10] Стапар Суботица [1]# На плугу се налази венац са рупама, „бу шама”, и једним покретним клином којим се регулише ширина браз де. [12] [1]


Синоними:

  1. ранфла [1]
  2. перваз, опшивач, брнаш, первајз, појас, ра̑м, повраз, ивица, поруб [1]
  3. шица [10] Бољевци Суботица Пачир Сефкерин [1]# врапчара [1]# медиште [13] Деспотово Србобран Бела Црква [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 161.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 225.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 39.
  7. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 134.
  8. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 173.
  9. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 57.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 58.
  12. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  13. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ве́нац&oldid=497028”