Пређи на садржај

Đurđevdan

Đurđevdan

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив Đurđevdan
-
Генитив Đurđevdana
-
Датив Đurđevdanu
-
Акузатив Đurđevdan
-
Вокатив Đurđevdane
-
Инструментал Đurđevdanom
-
Локатив Đurđevdanu
-


Именица

Đurđevdan, м

Облици:

  1. Đȗrđevdān, Đȗrđevdan [1]

Слогови: Đur-đev-dan

Значења:

[1] Crkveni praznik posvećen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). [1]
[2] Od iskonskog doba, dan kada se priroda budi iz zimskog sna, simbolično svetlost pobeđuje tamu, Sv. Đurđe ubija aždaju, odnosno život pobeđuje smrt
[3] U minulim vremenima, godina se delila na leto i zimu, dan kada počinje leto (od Đurđevdana), do Mitrovdana (dan kad počinje zima)

Примери:

[1.1.] Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. [2] [3] Стапар, Силбаш, Товаришево, Обровац, Бачка Паланка [1]
[1.2.] Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Жабаљ [1]
[1.3.] Idémo na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. [4] Избиште, Остојићево, Вршац, Деска [1]
[1.4.] Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Елемир [1]
[1.5.] Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Нови Сад, Ђурђево, Мокрин [1]
[1.6.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Шимановци [1]
[1.7.] Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Кула [1]
[1.8.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdȃn. Војка [1]
[1.9.] A i Đȗrđevdȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Параге [1]
[1.10.] O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ìšlo na ùranak. [5] Арадац [1]
[3.1.] Plaćao je ljude od Đurđevdana do Mitrovdana.


Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  5. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 604.

Напомене