Đurđevdan

Đurđevdan

Srpski

Đurđevdan (srpski, ćir. Đurđevdan)

Padež Jednina Množina
Nominativ Đurđevdan
-
Genitiv Đurđevdana
-
Dativ Đurđevdanu
-
Akuzativ Đurđevdan
-
Vokativ Đurđevdane
-
Instrumental Đurđevdanom
-
Lokativ Đurđevdanu
-


Imenica

Đurđevdan, m

Oblici:

  1. Đȗrđevdān, Đȗrđevdan [1]

Slogovi: Đur-đev-dan

Značenja:

[1] Crkveni praznik posvećen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). [1]
[2] Od iskonskog doba, dan kada se priroda budi iz zimskog sna, simbolično svetlost pobeđuje tamu, Sv. Đurđe ubija aždaju, odnosno život pobeđuje smrt
[3] U minulim vremenima, godina se delila na leto i zimu, dan kada počinje leto (od Đurđevdana), do Mitrovdana (dan kad počinje zima)

Primeri:

[1.1.] Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. [2] [3] Stapar, Silbaš, Tovariševo, Obrovac, Bačka Palanka [1]
[1.2.] Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Žabalj [1]
[1.3.] Idémo na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. [4] Izbište, Ostojićevo, Vršac, Deska [1]
[1.4.] Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Elemir [1]
[1.5.] Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Novi Sad, Đurđevo, Mokrin [1]
[1.6.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Šimanovci [1]
[1.7.] Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula [1]
[1.8.] Tȍ je bȉo Đȗrđevdȃn. Vojka [1]
[1.9.] A i Đȗrđevdȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Parage [1]
[1.10.] O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ìšlo na ùranak. [5] Aradac [1]
[3.1.] Plaćao je ljude od Đurđevdana do Mitrovdana.


Prevodi

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
  3. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
  4. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
  5. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=Đurđevdan&oldid=693207”