фи̑н
фи̑н
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]фи̑н, прил.
Категорије: одр. вид.ирон.
Облици:
Значења:
- Који пада у очи лепотом и складношћу, који оставља пријатан естетски утисак, леп, диван. [1]
- Који је начињен од доброг, квалитетног материјала, који није груб. [1]
- Турпија са ситним зубима за фину обраду метала. [1]
- Бачварско ренде за фину обраду. [2][1]
- Који има изврстан укус, добро справљен, укусан. [1]
- Квалитетна риба. [1]
- Љубазан, пристојан, предусретљив, увиђаван. [1]
- Отмен, углађен. [1]
- Који се јавља у ситним честицама, који је ситне гранулације. [1]
- Лепо, добро. [1]
- Лукаво, подмукло. Вршац[1]
Примери:
- А та̏ј жи̏ви пло̑т и̏ма фи̑ни лила̏пла̑в цве̑т. Избиште [1]
- Ни́је би́ло фи̑ни обу̏ћа као са̏д. Банатска Паланка [1]
- Замотао је то финим папиром. Бегеч [1]
- Ѝмала сам зи̑мски шѐшӣр, фи̑ни шѐшӣр, здра̏во плиша̏ни, па пе̑рје о̏коло. Томашевац [1]
- Ја̏о, ка̏ко је све̏крва ку́пила фи̑ну венча̀ницу, од фи̑ног материја́ла. Бешка [1]
- О̏ндак има́мо фи̑ну, фла̏х-ту̀рпију. [3] Бачка Паланка Каћ Футог Ковиљ Вршац [1]
- Фи̑ни је [сир] здра̏во кад са̀зре. [4] Кикинда [1]
- Фина риба се не — кечига се не нарезује, овај смуђ се не нарезује, онда манић онај, вретенар — то се не нарезује. [5] Сремска Митровица Вршац [1]
- Мло̏го фѝнии је би̏о на́род не̏го са̏да. Павлиш [1]
- Он је фин. Бегеч Вршац [1]
- И̏ма о̀но фи̑но бра̏шно — то̏ је би́ло за кола́че, те̑ста кѝсела. Буђановци [1]
- О̀но је фи̑но би́ло, ѝде̄ш на̀ славу па ку̑пиш не̏ку а̀љину ил цѝпелу. Товаришево [1]
- Са̀мо о̏гризину на̀гӯрамо у фу̀руну, па кад се̏днеш ну̀с кревет, креве́тац би̏о, па за́пећак, би́ло је фи̑но о̏ндак. Нови Сад [1]
- Пове̑же ма́шне, наки̏ти фи̑но. [6] [7] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.