фи̑но
фи̑но
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]фи̑но, прил.
Значења:
- Лепо, добро. [1]
Примери:
- О̀но је фи̑но би́ло, ѝде̄ш на̀ славу па ку̑пиш не̏ку а̀љину ил цѝпелу. Товаришево [1]
- Са̀мо о̏гризину на̀гӯрамо у фу̀руну, па кад се̏днеш ну̀с кревет, креве́тац би̏о, па за́пећак, би́ло је фи̑но о̏ндак. Нови Сад [1]
- Пове̑же ма́шне, наки̏ти фи̑но. [2] [3] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.