fȋn
fȋn
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]fȋn, прил.
Категорије: одр. вид.ирон.
Облици:
Значења:
- Koji pada u oči lepotom i skladnošću, koji ostavlja prijatan estetski utisak, lep, divan. [1]
- Koji je načinjen od dobrog, kvalitetnog materijala, koji nije grub. [1]
- Turpija sa sitnim zubima za finu obradu metala. [1]
- Bačvarsko rende za finu obradu. [2][1]
- Koji ima izvrstan ukus, dobro spravljen, ukusan. [1]
- Kvalitetna riba. [1]
- Ljubazan, pristojan, predusretljiv, uviđavan. [1]
- Otmen, uglađen. [1]
- Koji se javlja u sitnim česticama, koji je sitne granulacije. [1]
- Lepo, dobro. [1]
- Lukavo, podmuklo. Вршац[1]
Примери:
- A tȁj žȉvi plȏt ȉma fȋni lilȁplȃv cvȇt. Избиште [1]
- Níje bílo fȋni obȕća kao sȁd. Банатска Паланка [1]
- Zamotao je to finim papirom. Бегеч [1]
- Ìmala sam zȋmski šèšīr, fȋni šèšīr, zdrȁvo plišȁni, pa pȇrje ȍkolo. Томашевац [1]
- Jȁo, kȁko je svȅkrva kúpila fȋnu venčànicu, od fȋnog materijála. Бешка [1]
- Ȍndak imámo fȋnu, flȁh-tùrpiju. [3] Бачка Паланка Каћ Футог Ковиљ Вршац [1]
- Fȋni je [sir] zdrȁvo kad sàzre. [4] Кикинда [1]
- Fina riba se ne — kečiga se ne narezuje, ovaj smuđ se ne narezuje, onda manić onaj, vretenar — to se ne narezuje. [5] Сремска Митровица Вршац [1]
- Mlȍgo fìnii je bȉo národ nȅgo sȁda. Павлиш [1]
- On je fin. Бегеч Вршац [1]
- Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Буђановци [1]
- Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Товаришево [1]
- Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Нови Сад [1]
- Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [6] [7] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.