fȋn

fȋn

fȋn (српски, ћир. фи̑н)[уреди]

Прилог[уреди]

fȋn, прил.

Категорије: одр. вид.ирон.


Облици:

  1. -a, fȋni, -o, fin [1]
  2. fin [1]

Значења:

  1. Koji pada u oči lepotom i skladnošću, koji ostavlja prijatan estetski utisak, lep, divan. [1]
  2. Koji je načinjen od dobrog, kvalitetnog materijala, koji nije grub. [1]
  3. Turpija sa sitnim zubima za finu obradu metala. [1]
  4. Bačvarsko rende za finu obradu. [2][1]
  5. Koji ima izvrstan ukus, dobro spravljen, ukusan. [1]
  6. Kvalitetna riba. [1]
  7. Ljubazan, pristojan, predusretljiv, uviđavan. [1]
  8. Otmen, uglađen. [1]
  9. Koji se javlja u sitnim česticama, koji je sitne granulacije. [1]
  10. Lepo, dobro. [1]
  11. Lukavo, podmuklo. Вршац[1]

Примери:

  1. A tȁj žȉvi plȏt ȉma fȋni lilȁplȃv cvȇt. Избиште [1]
  2. Níje bílo fȋni obȕća kao sȁd. Банатска Паланка [1]
  3. Zamotao je to finim papirom. Бегеч [1]
  4. Ìmala sam zȋmski šèšīr, fȋni šèšīr, zdrȁvo plišȁni, pa pȇrje ȍkolo. Томашевац [1]
  5. Jȁo, kȁko je svȅkrva kúpila fȋnu venčànicu, od fȋnog materijála. Бешка [1]
  6. Ȍndak imámo fȋnu, flȁh-tùrpiju. [3] Бачка Паланка Каћ Футог Ковиљ Вршац [1]
  7. Fȋni je [sir] zdrȁvo kad sàzre. [4] Кикинда [1]
  8. Fina riba se ne — kečiga se ne narezuje, ovaj smuđ se ne narezuje, onda manić onaj, vretenar — to se ne narezuje. [5] Сремска Митровица Вршац [1]
  9. Mlȍgo fìnii je bȉo národ nȅgo sȁda. Павлиш [1]
  10. On je fin. Бегеч Вршац [1]
  11. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Буђановци [1]
  12. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Товаришево [1]
  13. Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Нови Сад [1]
  14. Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [6] [7] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Бока Томашевац Орловат Вршац [1]


Изведене речи:

  1. fȋno [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 231.
  3. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  5. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 349.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 147.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=fȋn&oldid=351413”