учење
учење
учење (српски, lat. učenje)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | учење | учења |
Генитив | учења | учења |
Датив | учењу | учењима |
Акузатив | учење | учења |
Вокатив | учење | учења |
Инструментал | учењем | учењима |
Локатив | учењу | учењима |
Именица
учење, с
Слогови: у-че-ње, мн. у-че-ња
Значења:
- [1.] Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства. Учење је процес стицања новог, или модификовања постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.[1]
- [1.1.] Ради бољег разумевања, а и као потврда древности, прадавне речи у савременом српском језику,
- осврнућемо се на глагол у санскрту उच्यति [2] (чита се) учјати са значењем:
- [1.1.1.] навићи се на, бити навикнут на
- [1.1.2.] волети нешто, уживати у, осећати задовољство у, уживати
Порекло:
- [1.1.] реч учење је изведена из праславенског: *учити → старославенски: учити
Асоцијације:
- [1.1.] образовање, просвета
Изведене речи:
- [1.1.] [[]]
Референце
- ↑ Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)[1], (please provide a date or year), →ISBN 978-1-4441-6436-7
- ↑ Санскрт: [[2]]
- ↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)
Сродни чланци са Википедије:
- [1] учење