учење

учење

Српски

учење (српски, lat. učenje)

Именица

учење, с

Слогови: у-че-ње, мн. у-че-ња

Значења:

[1.] Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства. Учење је процес стицања новог, или модификовања постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.^[1]

[1.1.] Ради бољег разумевања, а и као потврда древности, прадавне речи у савременом српском језику,

осврнућемо се на глагол у санскрту उच्यति ^[2] (чита се) учјати са значењем:

[1.1.1.] навићи се на, бити навикнут на

[1.1.2.] волети нешто, уживати у, осећати задовољство у, уживати

Порекло:

[1.1.] реч учење је изведена из праславенског: *учити → старославенски: учити

Синоними:

[1.1.] смер, школа, правац ^[3]

Асоцијације:

[1.1.] образовање, просвета

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

↑ Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)‎^[1], (please provide a date or year), →ISBN
↑ Санскрт: [[2]]
↑ Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] учење

[1] Richard Gross, Psychology: The Science of Mind and Behaviour 6E, Hachette UK. (please provide the title of the work)‎^[1], (please provide a date or year), →ISBN

[2] Санскрт: [[2]]

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-3] Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[1]

[2]

[3]

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	учење	учења
Генитив	учења	учења
Датив	учењу	учењима
Акузатив	учење	учења
Вокатив	учење	учења
Инструментал	учењем	учењима
Локатив	учењу	учењима