прико

прико

прико (српски, lat. priko)[уреди]

Предлог[уреди]

прико, пред.

Облици:

  1. који, показује [1]
  2. при̏ко [1]

Значења:

  1. Положај или кретање с једне стране чега на другу, супротну страну. [1]
  2. Положај, стање, или кретање поврх чега, предмет, место, поврх кога је управљена радња, кретање. [1]
  3. Лице или средство помоћу или посредством кога се врши радња. [1]
  4. Количину изнад неког броја, више од. [1]

Примери:

  1. О̏нда га̏зиш прико̀ те мла̏ке па ѝде̄ш на̀ њиву. Дероње [1]
  2. Би́ло је ба̏ш код мѐне прико̀ ба̄шче, ро̀дитељи су ѝмали њу̑ једѝницу, и до̀ краја живо̀та је ни́су ви̏ше те̏ли да ви̏диду. Кула [1]
  3. Од о̏пштине ка[д] до̑ђеш до спаѝлука (ту̑ је спаѝлук би̏јо; вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска; ту̑ су дѐца си̏роча̄ди, ко̀и не̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве), смо̀таш на ле̑ву стра̑ну. [2] [3] [4] Ново Милошево Мартонош Бечеј Госпођинци Мокрин Кумане Батања Деска [1]
  4. Ра̀шӣрим по̀њаву, ме̏тем прико коли́ца, ме̏тем да̏ске и ту̑ на̀мла̄тим [семе]. [5] Дероње Башаид [1]
  5. То̀рбицу њѐму прико ра̏мена. Обреж [1]
  6. Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀лије: то̑ је пла́тно свилѐно у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. [6] Кумане [1]
  7. И чу̏ла На́да прико телефо́на, од ста̀рије ће́рке, да је Бо́ба из Ђа́ле о̀чо у̏пра̄во у Бо̀град. Ђала [1]
  8. И̏зјутра до̑ђемо у брига́ду и ту̑ се ску̏пӣмо: не̏кад и̏ма на̑с до два́десет, не̏кад и при̏ко два́десет. [7] Мокрин [1]


Изрази:

  1. тражити ˜ леба погаче ("бити нескроман"). Сенпетер [1]
  2. Жедног ˜ воде привести ("преварити некога"). Ковиљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117.

Напомене[уреди]