при̏ко

при̏ко

при̏ко (српски, lat. prȉko)[уреди]

Примери:

  1. Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀лије: то̑ је пла́тно свилѐно у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. [1] Кумане [2]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]