обла́чити

обла́чити

обла́чити (српски, lat. obláčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

обла́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. о̀бла̄чим, облачити [1]
  2. облачити, -чем [1]

Значења:

  1. Навући одећу или одевни предмет на себе или некога другога. Бешка[1]
  2. Навући, ставити на себе одећу, оденути се. [1]
  3. Преобући се, маскирати се (у нешто). [1]

Примери:

  1. Мо̑ј пру̏слук су но̀сили у Бео̀град те су обла́чили свакоја́ке ста̑ре но̀шње (да би̏де чо̀бан јѐдан од о̀ти мома́ка што су у̀шли у̀ то дру́штво о̏младӣнско — кад ба́лове пра̏ву) и шѐшӣр по па̏орски. [2] [3] Ново Милошево Госпођинци [1]
  2. Тре̏ба му оде́ло да се о̀бла̄чи, а ја̑ нѐ могу да на̑ђем, сва̏ сам би́ла у̀плашена, а о̀ни му нѐ дају да у̀стане да на̑ђе са̑м. [4] Кумане Ново Милошево [1]
  3. О́на обу́кла капу̑т и оти̏шла ку̏ћи. Вршац [1]
  4. А ма̑јка ми обрѐкла — ако ћу гу̏ске па̏зити, ку́пиће ми у̏ јесе̄н и па̀нћушке ле́пе и ру̏во ле́по, обу́ће ме. [5] [6] [7] [8] Помаз Сивац Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Житиште Орловат Фаркаждин Чента [1]
  5. Кад се сву́че оде́ло, то се нѐ метне макар ка̏ко: то се ле̑по по̀стави на сто̀лицу, да се не угу̀жва, па да се у̑јутру обу́че. Ђала [1]
  6. Мушка́рци обу́чу су̏кње, а о́не обу́кле пантало́не. Јасеново [1]
  7. Обу́че пру̏слук, нѐ види се ле́ђа. Дероње [1]
  8. Ча̀рапе обу́чем. Ђала [1]
  9. Обу́ци се ка̏ко ва̀ља, а не д[а] и̏деш ко трлѐта̄н. Бока [1]
  10. Ја̏ сам се обу́кла код јѐдног стри́ца који ми би̏о ро̀ђени. Шаблон:говор [1]
  11. Мѐни нѐ треба ни да се обу́чем ни да се о̏бујем. Нови Сад [1]
  12. Де́ца се обу́чу. [9] [10] [11] Банатска Паланка Ново Милошево Вршац Павлиш Ченеј [1]
  13. Дево̑јке се обу́че ду и мо̑мци, и иде́ду ко̏т кола. Јасеново [1]
  14. Ал смо се мо́рали уместо о̀пана̄ка цѝпеле да бу̏ду и та̏к ма̏л да с[е] обу́чемо. Шаблон:говор [1]
  15. О̏ндак кр̀тани до̑ђу, и то̏ о̏ндак донѐсу, наш, обу́ку се она̀ко, унакара̑де се сва̏којако. Бешка [1]
  16. Кад је ста̏о пре̏д мене та̀ки обу́чен, до̏шо ми ле̏пчи нег це́ла во́јска, ср̏це ма̏терино. Бока [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. обу́ћи [1]
  3. се а. [1]
  4. обу́чен [1]


Изрази:

  1. обући се у во̑јно ("постати војник"; "Е̑, о̀нај кли̏нац ка̏ког си га ти̑ у̏тубио већ се о̀бӯко у во̑јно, да је жи̑в и здра̏в"). Бока [1]
  2. Обући се ко за параду ("дотерати се"). [1]
  3. Обу̑ко секо ба́ја ("неукусно одевен"). Шаблон:говор [1]
  4. обу́ћи се ко на̀ ла̄рму ("оденути се на брзину"). Нови Бечеј [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 129, 296, 318.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 205.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 114, 189.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 128, 137.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 146.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.

Напомене[уреди]