навлачити

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

навлачити

навлачити (српски, lat. navlačiti)[уреди]

Глагол[уреди]

навлачити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.


Значења:

  1. Вукући стављати нешто преко нечега, тако да покрије или обухвати; натицати нешто. Нови Сад[1]
  2. Пресвлачити постељину. [1]
  3. Вући мрежу према обали или у чамац. [1]
  4. Наводити, подстицати, наговарати (на нешто лоше). [1]
  5. Побуђивати нечије интересовање, мамити, привлачити. [1]
  6. Довући или донети (из више пута) довољно. [1]
  7. Пресвући постељину. [1]
  8. Ста ви ti алов у чамац. [1]
  9. Добити, стећи (какву болест). [1]
  10. Подићи, саградити (о зидовима, грађевинским објектима и сл.). [1]

Примери:

  1. Кад су го̏сти ту̑, са̏мо на̀вла̄чеш а̀љине. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  2. Он дак ми за ба ci мо [алов]. Јед ни су на оној стра ни љу ди, а дру ги су на дру гој стра ни, на оба ли. Он да та ко вучемо… Из чам ца је ба ца мо… и он дак на влачим на оба лу. [2] Футог [1]
  3. Тамо се онда извуче мрежа из чамца напоље на обалу па се осуши и увече онда када се навлачи, навлачи се зато да је роса не увати ноћу. Моровић [1]
  4. Он те само навлачи на зло. Јасеново [1]
  5. Он му навлачи муштерије. Јасеново [1]
  6. Ко̏пу ја̏му дубо̀ку и наву́ку у̏ зӣму ле̏да и сла̏ме и та̏мо нато̀вару и сто̀и ле̑д. Ђала [1]
  7. Кад је зо̏ра, свану́ће, наву́чу ове̏ гово́рџије, мо̑мци тулу̏зине, па̑лу ва̏тру. Јасеново [1]
  8. Оне навуку меда. [3] Товаришево [1]
  9. А бе̑ло је било за го̏сте, ка[д] до̑ђу го̏сти, о̏ндак у бе̑ле ја̀стуке и бе́ле јо̀рганске ча̀ршаве да се наву́че да го̏сти у бе́лом спа́вају. Нови Сад [1]
  10. Навући [алов] из чамца, а један вата, један држи и онда дупло мећемо. [2] Бачка Паланка Моровић [1]
  11. Навуко сам неку болештину. [1]
  12. Навуко је калампир туберкулозу и за три недеље умро. Црвена Црква [1]
  13. Наву́кли су зи̏дове. Ловра [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]