маџарски

маџарски

маџарски (српски, lat. madžarski)[уреди]

Именица[уреди]

маџарски, {{{род}}}

Категорије: об.об.


Облици:

  1. -а, -о [1]
  2. ма̀џарски, ма̏џарски [1]
  3. -а, -о [1]
  4. ма̀џарски, ма̏џарски [1]

Значења:

  1. Који се односи на Мађарску и Мађаре. Бечеј[1]
  2. Врста брзих кола са три упрегнута коња. [1]
  3. Врста дечије игре. [1]
  4. Направа за предење вуне која се покреће притиском ноге на папучицу. Нови Бечеј Меленци[1]
  5. Врста говеда, сиве длаке, широких рогова и слабе млечности. [2][1]
  6. Левча која гвозденим делом належе на осовину точка. [3][1]
  7. Раса пчела. [4] Србобран[1]
  8. Раса крупног, белог, издржљивог говечета. [1]
  9. Врста женских папуча. [1]
  10. Раса великих белих волова са дугим роговима. Јасеново[1]

Примери:

  1. И о̏нда ни́смо ѝшли у ма̀џарску шко̑лу. [5] [6] [7] Калаз Батајница Ђала Српски Крстур Итебеј Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Иланџа Сакуле Помаз [1]
  2. Ми ка̑жемо ма̀џарски си̏р, само̀киш. Мартонош [1]
  3. О̏н зна̑ и нѐмачки и ма̀џарски. Сремска Каменица [1]
  4. Њѐгова Ѐстика др̀жи ма̀џарску ку̑јну и о̑н је заво̀ло да је̑ и здраво љу́то и ма́сно, а ја̑ већ нѐ би мо̏го. Јаша Томић [1]
  5. До̀шо је њѐгов бра̏т из Нѐмачке са̏д за ма̀џарски У̀скрс. Бачко Петрово Село [1]
  6. То̏ се зо̀ве ко̀д на̄с сѐка̄ч, а ра̀није се зва̏о хи̏дегва́го — то̏ је ма̏џарска ре̑ч. Ђала [1]
  7. О̏н ни́је зна̏о ма̀ђарски, а ја̏ ма̀ђарски гово̀рио. Бечеј [1]
  8. Шва́бе су ѝмале њи̑ну цр̑кву, ка̏толичка, о̀на ма̀ђарска та̏мо. Елемир [1]
  9. Лу̑па на јѐдна вра́та, а ни́је на на̏ша пого̀дио него на ма̀ђарска вра́та. Помаз [1]
  10. Крајем претходног века [ XIX ] призната су као најбржа, „лака мађарска кола” са три упрегнута коња, наводни проналазак краља Матије Корвина. [8] Суботица [1]
  11. Игру „мале цуре" у северним селима Баната зову још и „мађарске цуре", а „велике цуре" „праве цуре". [9] [1]
  12. Ситна планинска марва „буђа” [...]касније је замењена подолским говечетом, познатим у народу под називом „мађарско”. Крупније је од планинског, боје је бело-сиве до зелених нијанси, отпорно је и издржљиво те је највише служило за рад у земљорадњи. [2] [1]
  13. Сегединске или маџарске папуче прављене су од коже у боји, сомота или плиша. Везене су златним концем или су „штиковане”. Имале су високу пету. [10] Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 78.
  3. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 42.
  4. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 352.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  7. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
  8. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  9. ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 102, 103.
  10. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=маџарски&oldid=230351”