madžarski

madžarski

madžarski (српски, ћир. маџарски)[уреди]

Именица[уреди]

madžarski, {{{род}}}

Категорије: об.об.


Облици:

  1. -a, -o [1]
  2. màdžarski, mȁdžarski [1]
  3. -a, -o [1]
  4. màdžarski, mȁdžarski [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na Mađarsku i Mađare. Бечеј[1]
  2. Vrsta brzih kola sa tri upregnuta konja. [1]
  3. Vrsta dečije igre. [1]
  4. Naprava za predenje vune koja se pokreće pritiskom noge na papučicu. Нови Бечеј Меленци[1]
  5. Vrsta goveda, sive dlake, širokih rogova i slabe mlečnosti. [2][1]
  6. Levča koja gvozdenim delom naleže na osovinu točka. [3][1]
  7. Rasa pčela. [4] Србобран[1]
  8. Rasa krupnog, belog, izdržljivog govečeta. [1]
  9. Vrsta ženskih papuča. [1]
  10. Rasa velikih belih volova sa dugim rogovima. Јасеново[1]

Примери:

  1. I ȍnda nísmo ìšli u màdžarsku škȏlu. [5] [6] [7] Калаз Батајница Ђала Српски Крстур Итебеј Елемир Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Иланџа Сакуле Помаз [1]
  2. Mi kȃžemo màdžarski sȉr, samòkiš. Мартонош [1]
  3. Ȍn znȃ i nèmački i màdžarski. Сремска Каменица [1]
  4. Njègova Èstika dr̀ži màdžarsku kȗjnu i ȏn je zavòlo da jȇ i zdravo ljúto i másno, a jȃ već nè bi mȍgo. Јаша Томић [1]
  5. Dòšo je njègov brȁt iz Nèmačke sȁd za màdžarski Ùskrs. Бачко Петрово Село [1]
  6. Tȍ se zòve kòd nās sèkāč, a rànije se zvȁo hȉdegvágo — tȍ je mȁdžarska rȇč. Ђала [1]
  7. Ȍn níje znȁo màđarski, a jȁ màđarski govòrio. Бечеј [1]
  8. Švábe su ìmale njȋnu cȓkvu, kȁtolička, òna màđarska tȁmo. Елемир [1]
  9. Lȗpa na jèdna vráta, a níje na nȁša pogòdio nego na màđarska vráta. Помаз [1]
  10. Krajem prethodnog veka [ XIX ] priznata su kao najbrža, „laka mađarska kola” sa tri upregnuta konja, navodni pronalazak kralja Matije Korvina. [8] Суботица [1]
  11. Igru „male cure" u severnim selima Banata zovu još i „mađarske cure", a „velike cure" „prave cure". [9] [1]
  12. Sitna planinska marva „buđa” [...]kasnije je zamenjena podolskim govečetom, poznatim u narodu pod nazivom „mađarsko”. Krupnije je od planinskog, boje je belo-sive do zelenih nijansi, otporno je i izdržljivo te je najviše služilo za rad u zemljoradnji. [2] [1]
  13. Segedinske ili madžarske papuče pravljene su od kože u boji, somota ili pliša. Vezene su zlatnim koncem ili su „štikovane”. Imale su visoku petu. [10] Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 78.
  3. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 42.
  4. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 352.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  7. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 328.
  8. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  9. ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 102, 103.
  10. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=madžarski&oldid=424996”