ćérka
ćérka
ćérka (српски, ћир. ће́рка)[уреди]
Именица[уреди]
ćérka, ж
Облици:
Значења:
- Žensko dete u odnosu na roditelje. [1]
Примери:
- Bȁba, òna se ȕdāla za drȕgog, i prevède ćérke tȁmo, a Báću dȃ u Beógrad da ùči trgovìnu. Бешка [1]
- Ìmo je čȅtvoro dèce: dvȁ sȋna i dvȅ ćérke. Војка [1]
- Òni su dòbro, sas mȕževima, jèdna ćérka i drȕga ćérka. Ђала [1]
- Prȉjatelj je kázo kȍlko dȃ kapitála ćérki (za udaju). [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јасеново Бачинци Визић Сремска Каменица Шимановци Обзир Сомбор Кула Госпођинци Жабаљ Нови Сад Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Итебеј Елемир Арадац Зрењанин Шурјан Неузина Јаша Томић Томашевац Велики Гај Иланџа Чента Баранда Павлиш Вршац Избиште Сенпетер Деска Батања [1]
Изрази:
- Majka ćerku kara, snaji pregovara ("zaobilazno, posredno preko drugoga prekorevati nekoga"). [1]
- Gledaj mater pa birajćerku [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 359.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 47.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 156.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 60.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.