ће́рка
ће́рка
ће́рка (српски, lat. ćérka)[уреди]
Именица[уреди]
ће́рка, ж
Облици:
Значења:
- Женско дете у односу на родитеље. [1]
Примери:
- Ба̏ба, о̀на се у̏да̄ла за дру̏гог, и превѐде ће́рке та̏мо, а Ба́ћу да̑ у Бео́град да у̀чи трговѝну. Бешка [1]
- Ѝмо је че̏творо дѐце: два̏ си̑на и две̏ ће́рке. Војка [1]
- О̀ни су до̀бро, сас му̏жевима, јѐдна ће́рка и дру̏га ће́рка. Ђала [1]
- При̏јатељ је ка́зо ко̏лко да̑ капита́ла ће́рки (за удају). [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јасеново Бачинци Визић Сремска Каменица Шимановци Обзир Сомбор Кула Госпођинци Жабаљ Нови Сад Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Итебеј Елемир Арадац Зрењанин Шурјан Неузина Јаша Томић Томашевац Велики Гај Иланџа Чента Баранда Павлиш Вршац Избиште Сенпетер Деска Батања [1]
Изрази:
- Мајка ћерку кара, снаји преговара ("заобилазно, посредно преко другога прекоревати некога"). [1]
- Гледај матер па бирајћерку [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 359.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45, 47.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 156.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 60.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.