vézati
Appearance
vézati
Glagol
[uredi]Kategorije: trp.pren.
Oblici:
Značenja:
- Ne dozvoliti nekome da se udalji od nečega. [2] Vršac Čenej[1]
- Učiniti da se neko zanese, zaljubi. [1]
- Opasati se. [1]
- Obavezati se na nešto. [1]
- Stupiti u bliski kontakt, zajednicu, brak. [1]
- Smeten, nespretan. [1]
- Nevešta, nespretna, neuka osoba. Sombor Novo Miloševo Vršac[1]
- Ne dozvoljavati nekome da se udalji od nečega. [1]
Primeri:
- Dèvōjka vȇže peškíre na kònje. Sombor [1]
- Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Laćarak [1]
- Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. Novi Sad [1]
- Oni su rȅzali u mȃle snòpove, sa prȗćem vȇžedu. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Đala Golubinci Subotica Martonoš Obzir Begeč Čenej Gospođinci Kać Kovilj Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Aradac Zrenjanin Jaša Tomić Tomaševac Perlez Farkaždin Veliki Gaj Vršac Čenej [1]# Vezala ga beštija da je pamet izgubio. Sombor [1]# Vézo sam se oko strȗka da ní mi zíma. Vršac Sombor Čenej [1]# Vézo sam se sas zȃdrugom, pa da vȉdim òće l bȉti bȍlje. Vršac [1]# Ona namiguša se vezala za njega. [2] Sombor Vršac Čenej [1]# Nasred gúvna bílo je ȕkopāno jѐdno dѐbelo dȑvo i tȗ je vȇzan jѐdān dѐbō jѐdek, a za jѐdekom pòvēzani su kònji. Laćarak [1]
- Njȅnā dèsna rúka i njègova bȕdu vȇzane sa màramicom. Beška [1]
- Volovi stražnji bili su u plugu, a prednji su bili vezani za kola. [6] [4] Čenej Bavanište Vršac [1]# Nȅkako je vȇzana, nȉšta ne úme sáma da urȃdi. Vršac [1]# Pri polasku jabučara isprošena devoj ka je vezivala na konje peškire, što je bio znak da je veridba obavljena. [8] [1]
- U jedan red ja pružam uže, ona rukoveda i nalaže snoplje, drugi red ja kupim, a ona za mnom vezuje snoplje. [5] [9] Kovilj Čenej Gospođinci [1]# Ȍndak kad smo gòtovi z bránjem, kad je pòvēzano i sàdenuto (jѐdni vѐzӣvamo, jѐdni dȅnemo) ȍndak vȍzimo tolùzinu. [3] [4] [6] [10] Jaša Tomić Sombor Novi Sad Đala Novi Bečej Itebej Žitište Zrenjanin Boka Dobrica Orlovat Farkaždin Čenta Baranda Crepaja [1]
- Jȃ rádila u fàbriki, di se màrame vezívaju. Beška [1]# Kad izȋđe [vinova loza] pȍvisoko, do pȍla mȇtra, ȍnda se vezȋva da prȁvo gȍre ráste. Vrdnik [1]
- I kad se uvède u bȑdo, ȍndak se vezȋva za òvo vràtilo, tȕ što dȏđe pred domàćicu koja će da tkȃ. [3] [4] [6] Tomaševac Dobrica Crepaja Izbište [1]
- Rukovedàčica lȇpo rukovèda za kosáčom (kȕpi òtkose i šȋri úže, na úže mȅće rȕkoved) — po stȃrim se rȕkoved kȃže — i prȁvi snòpove i vezȋva. Jaša Tomić [1]# I drȕgi pȗt vezѝvānje [vinove loze], od mѐtera sȁd je već izàšlo. [6] [10] Vrdnik [1]# Njega za tu kuću samo deca vezuju. Sombor [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- ("oskudevati"). Sombor Vršac [1]
- ˜ ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"). [1]
- zíma se vézala ("zima predugo traje"). Vršac [1]
- ˜ ("srljati u propast"). Vršac [1]
- ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Jasenovo Kovilj [1]
- videti i vezanih očiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
- vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor [1]
- Vȇzan za krevet ("nepokretan bolesnik"). Sombor Vršac [1]
- ˜ nekome rep do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Jasenovo [1]
- da joj vežeš metlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("o ženi koja mnogo skita"). Jasenovo [1]
- dréši- véži ("jednostavan, prost čovek"; "Pusti ga bestrag"). Crvena Crkva [1]
- ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"). Kovilj Jasenovo [1]
- ˜ zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
- ˜ jezik kome ("ne dati nekome da slobodno govori"). Vršac [1]
- vezati se ("zanemeti"; "Vézo mi se jézik, pa nísam mógla ni da zȉnem"). Vršac [1]
- ne moći ništa učiniti’ Sombor Vršac [1]
- vȇzani [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61, 103, 356. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>
; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 72, 164, 280, 340, 347, 428. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>
; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 47, 128, 192. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>
; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>
; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 595.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 141.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 111.
- ↑ 10,0 10,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.