Pređi na sadržaj

vézati

vézati

Glagol

[uredi]

vézati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.pren.


Oblici:

  1. vezati, vȇžem [1]
  2. -o, vezati, -a [1]
  3. vezati [1]

Značenja:

  1. Ne dozvoliti nekome da se udalji od nečega. [2] Vršac Čenej[1]
  2. Učiniti da se neko zanese, zaljubi. [1]
  3. Opasati se. [1]
  4. Obavezati se na nešto. [1]
  5. Stupiti u bliski kontakt, zajednicu, brak. [1]
  6. Smeten, nespretan. [1]
  7. Nevešta, nespretna, neuka osoba. Sombor Novo Miloševo Vršac[1]
  8. Ne dozvoljavati nekome da se udalji od nečega. [1]

Primeri:

  1. Dèvōjka vȇže peškíre na kònje. Sombor [1]
  2. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Laćarak [1]
  3. Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. Novi Sad [1]
  4. Oni su rȅzali u mȃle snòpove, sa prȗćem vȇžedu. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Đala Golubinci Subotica Martonoš Obzir Begeč Čenej Gospođinci Kać Kovilj Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Kumane Melenci Aradac Zrenjanin Jaša Tomić Tomaševac Perlez Farkaždin Veliki Gaj Vršac Čenej [1]# Vezala ga beštija da je pamet izgubio. Sombor [1]# Vézo sam se oko strȗka da ní mi zíma. Vršac Sombor Čenej [1]# Vézo sam se sas zȃdrugom, pa da vȉdim òće l bȉti bȍlje. Vršac [1]# Ona namiguša se vezala za njega. [2] Sombor Vršac Čenej [1]# Nasred gúvna bílo je ȕkopāno jѐdno dѐbelo dȑvo i tȗ je vȇzan jѐdān dѐbō jѐdek, a za jѐdekom pòvēzani su kònji. Laćarak [1]
  5. Njȅnā dèsna rúka i njègova bȕdu vȇzane sa màramicom. Beška [1]
  6. Volovi stražnji bili su u plugu, a prednji su bili vezani za kola. [6] [4] Čenej Bavanište Vršac [1]# Nȅkako je vȇzana, nȉšta ne úme sáma da urȃdi. Vršac [1]# Pri polasku jabučara isprošena devoj ka je vezivala na konje peškire, što je bio znak da je veridba obavljena. [8] [1]
  7. U jedan red ja pružam uže, ona rukoveda i nalaže snoplje, drugi red ja kupim, a ona za mnom vezuje snoplje. [5] [9] Kovilj Čenej Gospođinci [1]# Ȍndak kad smo gòtovi z bránjem, kad je pòvēzano i sàdenuto (jѐdni vѐzӣvamo, jѐdni dȅnemo) ȍndak vȍzimo tolùzinu. [3] [4] [6] [10] Jaša Tomić Sombor Novi Sad Đala Novi Bečej Itebej Žitište Zrenjanin Boka Dobrica Orlovat Farkaždin Čenta Baranda Crepaja [1]
  8. Jȃ rádila u fàbriki, di se màrame vezívaju. Beška [1]# Kad izȋđe [vinova loza] pȍvisoko, do pȍla mȇtra, ȍnda se vezȋva da prȁvo gȍre ráste. Vrdnik [1]
  9. I kad se uvède u bȑdo, ȍndak se vezȋva za òvo vràtilo, tȕ što dȏđe pred domàćicu koja će da tkȃ. [3] [4] [6] Tomaševac Dobrica Crepaja Izbište [1]
  10. Rukovedàčica lȇpo rukovèda za kosáčom (kȕpi òtkose i šȋri úže, na úže mȅće rȕkoved) — po stȃrim se rȕkoved kȃže — i prȁvi snòpove i vezȋva. Jaša Tomić [1]# I drȕgi pȗt vezѝvānje [vinove loze], od mѐtera sȁd je već izàšlo. [6] [10] Vrdnik [1]# Njega za tu kuću samo deca vezuju. Sombor [1]


Izvedene reči:

  1. vȇzan [1]
  2. vezivati [1]
  3. vezìvānje [1]


Izrazi:

  1. ("oskudevati"). Sombor Vršac [1]
  2. ˜ ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"). [1]
  3. zíma se vézala ("zima predugo traje"). Vršac [1]
  4. ˜ ("srljati u propast"). Vršac [1]
  5. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Jasenovo Kovilj [1]
  6. videti i vezanih očiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
  7. vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Sombor [1]
  8. Vȇzan za krevet ("nepokretan bolesnik"). Sombor Vršac [1]
  9. ˜ nekome rep do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Jasenovo [1]
  10. da joj vežeš metlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("o ženi koja mnogo skita"). Jasenovo [1]
  11. dréši- véži ("jednostavan, prost čovek"; "Pusti ga bestrag"). Crvena Crkva [1]
  12. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"). Kovilj Jasenovo [1]
  13. ˜ zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
  14. ˜ jezik kome ("ne dati nekome da slobodno govori"). Vršac [1]
  15. vezati se ("zanemeti"; "Vézo mi se jézik, pa nísam mógla ni da zȉnem"). Vršac [1]
  16. ne moći ništa učiniti’ Sombor Vršac [1]
  17. vȇzani [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61, 103, 356. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 72, 164, 280, 340, 347, 428. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 14, 47, 128, 192. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  7. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 595.
  8. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 141.
  9. Žito. 1988, 208 str, str. 111.
  10. 10,0 10,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene

[uredi]