ве́зати

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ве́зати

ве́зати (српски, lat. vézati)[уреди]

Глагол[уреди]

ве́зати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.прен.


Облици:

  1. везати, ве̑жем [1]
  2. , везати, [1]
  3. везати [1]

Значења:

  1. Не дозволити некоме да се удаљи од нечега. [2] Вршац Ченеј[1]
  2. Учинити да се неко занесе, заљуби. [1]
  3. Опасати се. [1]
  4. Обавезати се на нешто. [1]
  5. Ступити у блиски контакт, заједницу, брак. [1]
  6. Сметен, неспретан. [1]
  7. Невешта, неспретна, неука особа. Сомбор Ново Милошево Вршац[1]
  8. Не дозвољавати некоме да се удаљи од нечега. [1]

Примери:

  1. Дѐво̄јка ве̑же пешки́ре на ко̀ње. Сомбор [1]
  2. Преко де̏вера ја̏ ве̑жем ко̀шуљу и о̏н ѝде поред мѐне. Лаћарак [1]
  3. У̏јутру сам у̀стајала у чѐтир са̑та, по̀вадим о̏гризину, ве̑жем, по̀де̄лим о̀броке, ѝшчистим шта̏лу. Нови Сад [1]
  4. Они су ре̏зали у ма̑ле сно̀пове, са пру̑ћем ве̑жеду. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Ђала Голубинци Суботица Мартонош Обзир Бегеч Ченеј Госпођинци Каћ Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Арадац Зрењанин Јаша Томић Томашевац Перлез Фаркаждин Велики Гај Вршац Ченеј [1]# Везала га бештија да је памет изгубио. Сомбор [1]# Ве́зо сам се око стру̑ка да ни́ ми зи́ма. Вршац Сомбор Ченеј [1]# Ве́зо сам се сас за̑другом, па да ви̏дим о̀ће л би̏ти бо̏ље. Вршац [1]# Она намигуша се везала за њега. [2] Сомбор Вршац Ченеј [1]# Насред гу́вна би́ло је у̏копа̄но јѐдно дѐбело др̏во и ту̑ је ве̑зан јѐда̄н дѐбо̄ јѐдек, а за јѐдеком по̀ве̄зани су ко̀њи. Лаћарак [1]
  5. Ње̏на̄ дѐсна ру́ка и њѐгова бу̏ду ве̑зане са ма̀рамицом. Бешка [1]
  6. Волови стражњи били су у плугу, а предњи су били везани за кола. [8] [9] Ченеј Баваниште Вршац [1]# Не̏како је ве̑зана, ни̏шта не у́ме са́ма да ура̑ди. Вршац [1]# При поласку јабучара испрошена девој ка је везивала на коње пешкире, што је био знак да је веридба обављена. [10] [1]
  7. У један ред ја пружам уже, она руковеда и налаже снопље, други ред ја купим, а она за мном везује снопље. [11] [12] Ковиљ Ченеј Госпођинци [1]# О̏ндак кад смо го̀тови з бра́њем, кад је по̀ве̄зано и са̀денуто (јѐдни вѐзӣвамо, јѐдни де̏немо) о̏ндак во̏зимо толу̀зину. [13] [14] [15] [16] Јаша Томић Сомбор Нови Сад Ђала Нови Бечеј Итебеј Житиште Зрењанин Бока Добрица Орловат Фаркаждин Чента Баранда Црепаја [1]
  8. Ја̑ ра́дила у фа̀брики, ди се ма̀раме вези́вају. Бешка [1]# Кад изи̑ђе [винова лоза] по̏високо, до по̏ла ме̑тра, о̏нда се вези̑ва да пра̏во го̏ре ра́сте. Врдник [1]
  9. И кад се увѐде у бр̏до, о̏ндак се вези̑ва за о̀во вра̀тило, ту̏ што до̑ђе пред дома̀ћицу која ће да тка̑. [17] [14] [18] Томашевац Добрица Црепаја Избиште [1]
  10. Руковеда̀чица ле̑по руковѐда за коса́чом (ку̏пи о̀ткосе и ши̑ри у́же, на у́же ме̏ће ру̏ковед) — по ста̑рим се ру̏ковед ка̑же — и пра̏ви сно̀пове и вези̑ва. Јаша Томић [1]# И дру̏ги пу̑т везѝва̄ње [винове лозе], од мѐтера са̏д је већ иза̀шло. [19] [16] Врдник [1]# Њега за ту кућу само деца везују. Сомбор [1]


Изведене речи:

  1. ве̑зан [1]
  2. везивати [1]
  3. везѝва̄ње [1]


Изрази:

  1. ("оскудевати"). Сомбор Вршац [1]
  2. ˜ ("онемогућити некоме слободу сагледавања, одлучивања"). [1]
  3. зи́ма се ве́зала ("зима предуго траје"). Вршац [1]
  4. ˜ ("срљати у пропаст"). Вршац [1]
  5. ˜ мачку за/о реп ("одбацити као бесмислено, безвредно"; "Вежи ти то мачку за реп"). Јасеново Ковиљ [1]
  6. видети и везаних очију ("имати способност уочавања, запажања, сагледавања"). [1]
  7. везаног човека не ударај, са мртвог не скидај ("треба бити поштен, честит, савестан"). Сомбор [1]
  8. Ве̑зан за кревет ("непокретан болесник"). Сомбор Вршац [1]
  9. ˜ некоме реп до дупета ("спутати некога у нечему"; "Везо му реп до дупета"). Јасеново [1]
  10. да јој вежеш метлу на дупе ујутро, до увече би само дршка остала ("о жени која много скита"). Јасеново [1]
  11. дре́ши- ве́жи ("једноставан, прост човек"; "Пусти га бестраг"). Црвена Црква [1]
  12. ˜ мачку за/о реп ("одбацити као бесмислено, безвредно"). Ковиљ Јасеново [1]
  13. ˜ звоно ("магијском радњом везивања црквених звона донети несрећу младенцима"). [1]
  14. ˜ језик коме ("не дати некоме да слободно говори"). Вршац [1]
  15. везати се ("занемети"; "Ве́зо ми се је́зик, па ни́сам мо́гла ни да зи̏нем"). Вршац [1]
  16. не моћи ништа учинити’ Сомбор Вршац [1]
  17. ве̑зани [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 103, 356.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72, 164, 280, 340, 347, 428.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 47, 128, 192.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276.
  7. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 595.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 178, 280.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 346.
  10. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 202.
  12. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111.
  13. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 146.
  14. 14,0 14,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 165, 174, 203.
  16. 16,0 16,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  17. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56.
  18. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166, 294.
  19. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 294.

Напомене[уреди]