вéзати
Изглед
vézati
Глагол
[уреди]Категорије: трп.прен.
Облици:
Значења:
- Ne dozvoliti nekome da se udalji od nečega. [2] Вршац Ченеј[1]
- Učiniti da se neko zanese, zaljubi. [1]
- Opasati se. [1]
- Obavezati se na nešto. [1]
- Stupiti u bliski kontakt, zajednicu, brak. [1]
- Smeten, nespretan. [1]
- Nevešta, nespretna, neuka osoba. Сомбор Ново Милошево Вршац[1]
- Ne dozvoljavati nekome da se udalji od nečega. [1]
Примери:
- Dèvōjka vȇže peškíre na kònje. Сомбор [1]
- Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Лаћарак [1]
- Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. Нови Сад [1]
- Oni su rȅzali u mȃle snòpove, sa prȗćem vȇžedu. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Ђала Голубинци Суботица Мартонош Обзир Бегеч Ченеј Госпођинци Каћ Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Арадац Зрењанин Јаша Томић Томашевац Перлез Фаркаждин Велики Гај Вршац Ченеј [1]# Везала га бештија да је памет изгубио. Сомбор [1]# Ве́зо сам се око стру̑ка да ни́ ми зи́ма. Вршац Сомбор Ченеј [1]# Ве́зо сам се сас за̑другом, па да ви̏дим о̀ће л би̏ти бо̏ље. Вршац [1]# Она намигуша се везала за њега. [2] Сомбор Вршац Ченеј [1]# Насред гу́вна би́ло је у̏копа̄но јѐдно дѐбело др̏во и ту̑ је ве̑зан јѐда̄н дѐбо̄ јѐдек, а за јѐдеком по̀ве̄зани су ко̀њи. Лаћарак [1]
- Njȅnā dèsna rúka i njègova bȕdu vȇzane sa màramicom. Бешка [1]
- Volovi stražnji bili su u plugu, a prednji su bili vezani za kola. [6] [4] Ченеј Баваниште Вршац [1]# Не̏како је ве̑зана, ни̏шта не у́ме са́ма да ура̑ди. Вршац [1]# При поласку јабучара испрошена девој ка је везивала на коње пешкире, што је био знак да је веридба обављена. [8] [1]
- U jedan red ja pružam uže, ona rukoveda i nalaže snoplje, drugi red ja kupim, a ona za mnom vezuje snoplje. [5] [9] Ковиљ Ченеј Госпођинци [1]# О̏ндак кад смо го̀тови з бра́њем, кад је по̀ве̄зано и са̀денуто (јѐдни вѐзӣвамо, јѐдни де̏немо) о̏ндак во̏зимо толу̀зину. [3] [4] [6] [10] Јаша Томић Сомбор Нови Сад Ђала Нови Бечеј Итебеј Житиште Зрењанин Бока Добрица Орловат Фаркаждин Чента Баранда Црепаја [1]
- Jȃ rádila u fàbriki, di se màrame vezívaju. Бешка [1]# Кад изи̑ђе [винова лоза] по̏високо, до по̏ла ме̑тра, о̏нда се вези̑ва да пра̏во го̏ре ра́сте. Врдник [1]
- I kad se uvède u bȑdo, ȍndak se vezȋva za òvo vràtilo, tȕ što dȏđe pred domàćicu koja će da tkȃ. [3] [4] [6] Томашевац Добрица Црепаја Избиште [1]
- Rukovedàčica lȇpo rukovèda za kosáčom (kȕpi òtkose i šȋri úže, na úže mȅće rȕkoved) — po stȃrim se rȕkoved kȃže — i prȁvi snòpove i vezȋva. Јаша Томић [1]# И дру̏ги пу̑т везѝва̄ње [винове лозе], од мѐтера са̏д је већ иза̀шло. [6] [10] Врдник [1]# Њега за ту кућу само деца везују. Сомбор [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ("oskudevati"). Сомбор Вршац [1]
- ˜ ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"). [1]
- zíma se vézala ("zima predugo traje"). Вршац [1]
- ˜ ("srljati u propast"). Вршац [1]
- ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Јасеново Ковиљ [1]
- videti i vezanih očiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
- vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Сомбор [1]
- Vȇzan za krevet ("nepokretan bolesnik"). Сомбор Вршац [1]
- ˜ nekome rep do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Јасеново [1]
- da joj vežeš metlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("o ženi koja mnogo skita"). Јасеново [1]
- dréši- véži ("jednostavan, prost čovek"; "Pusti ga bestrag"). Црвена Црква [1]
- ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"). Ковиљ Јасеново [1]
- ˜ zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
- ˜ jezik kome ("ne dati nekome da slobodno govori"). Вршац [1]
- vezati se ("zanemeti"; "Vézo mi se jézik, pa nísam mógla ni da zȉnem"). Вршац [1]
- ne moći ništa učiniti’ Сомбор Вршац [1]
- vȇzani [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 103, 356. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72, 164, 280, 340, 347, 428. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 47, 128, 192. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 595.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 111.
- ↑ 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.