kučina
kučina
kučina (srpski, ćir. kučina)[uredi]
Imenica[uredi]
kučina, ž
Oblici:
Značenja:
- Neobrađeno, grubo vlakno kao otpaci pri preradi konoplje. [1]
Primeri:
- Kudelja se prerađuje velikim grebenima […] Prvim grebenom se izbacuje kučina ( — Bnj) [PČ III 136; PČ IV 135; MKBnj 121; RSB]. [2] [1]
- Taj džàčić, pa se mȅtne na líce, pa se ùpāli kùčine, òno od kùdelje, i tȁ bòžićna svéća — tȏ se tàko bȁjalo. Elemir Berkasovo Susek Laćarak Sviloš Subotica Silbaš Tovariševo Obrovac Đurđevo Kać Bačka Palanka Novo Miloševo [1]
- Zàvukla se mȁčka u kùčine i tȁmo se omácila. Bačinci [1]
- Tȍ su kučȉne a ovȍ je povȅsme. Izbište Jasenovo [1]
Izrazi:
- Trice ikučine ("ono što je bezvredno, beznačajno, nevažno"; "Sve su to trice i kučine"). Jasenovo Novo Miloševo [1]
- saplesti se ko pile ukučine ("naći se u bezazlenoj situaciji"; "Saplo se ko pile u kučine"). [1]
- upetljati se ko pile ukučinu ("isto"). Sombor [1]
- zaplesti se ko pile ukučine ("naći se u bezizlaznoj situaciji"). Vršac [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.