кучина
кучина
кучина (српски, lat. kučina)[уреди]
Именица[уреди]
кучина, ж
Облици:
Значења:
- Необрађено, грубо влакно као отпаци при преради конопље. [1]
Примери:
- Кудеља се прерађује великим гребенима […] Првим гребеном се избацује кучина ( — Бњ) [ПЧ III 136; ПЧ IV 135; МКБњ 121; РСБ]. [2] [1]
- Тај џа̀чић, па се ме̏тне на ли́це, па се у̀па̄ли ку̀чине, о̀но од ку̀деље, и та̏ бо̀жићна све́ћа — то̑ се та̀ко ба̏јало. Елемир Беркасово Сусек Лаћарак Свилош Суботица Силбаш Товаришево Обровац Ђурђево Каћ Бачка Паланка Ново Милошево [1]
- За̀вукла се ма̏чка у ку̀чине и та̏мо се ома́цила. Бачинци [1]
- То̏ су кучи̏не а ово̏ је пове̏сме. Избиште Јасеново [1]
Изрази:
- Трице икучине ("оно што је безвредно, безначајно, неважно"; "Све су то трице и кучине"). Јасеново Ново Милошево [1]
- саплести се ко пиле укучине ("наћи се у безазленој ситуацији"; "Сапло се ко пиле у кучине"). [1]
- упетљати се ко пиле укучину ("исто"). Сомбор [1]
- заплести се ко пиле укучине ("наћи се у безизлазној ситуацији"). Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60.