božićni
božićni
Oblici:
Značenja:
- Deo hrane pripremljene na Badnji dan koja se ostavi u vreću za jedno sa mrvama sa stola da preko go dine služi kao lek. [1]
- Crkvena pesma posvećena Božiću. Vršac[1]
- Komadi pečenog testa od belog brašna s prigodnim predstavama i ukrasima. Vršac[1]
- Umivanje vodom u koju je stavljena crvena jabuka kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Čerević[1]
Primeri:
- Tȃj džȁčić, pa se mȅte na líce, pa se ùpāli kùčine, òno od kùdelje, i tȁ bòžićna svéća — tȏ se tàko bȁjalo. Elemir Bačinci Čerević Kraljevci Buđanovci Beška Čortanovci Bačko Petrovo Selo Sivac Đurđevo Novi Sad Srpski Krstur Kikinda Perlez Farkaždin Čenta Baranda [1]
- Za Bóžić je bílo bóžićni koláči. Stari Slankamen [1]
- Zato što je pȏs, ȍnda je božȉćni pȏs. Vršac [1]
- Za Božić su se mesili božićnji kolači: „guvno”, „boži nji kolač” koji će se prerezati. Božićnji kolač se reže prvi dan Božića po podne. [2] [1]
- Na Badnji dan svaki prvi zalogaj se meće u stranu, to domaćica pokupi i metne u vreću, za jedno sa po malo od svega onoga što je bilo u kotarici sa božićnim kolačem (jabuka, beli luk) i suši na tavanu. I mrve sa stola [se] pokupe i stave u tu kesu. To zovu „božićna večera” i time će preko godine lečiti bolesnike. [3] Stapar [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 94.