večera

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

večera

večera (српски, ћир. вечера)[уреди]

Именица[уреди]

večera, ж

Облици:

  1. vèčera, večȅra [1]

Значења:

  1. Deo hrane pripremljene na Badnji dan koja se ostavi u vreću za jedno sa mrvama sa stola da preko go dine služi kao lek. [1]
  2. Veče pre svadbe kada se kod mladoženje okupljaju svi koji su pozvani u svadbu. [1]
  3. Bdenje pored umrlog i večera za pokoj njegove duše. Ковиљ[1]
  4. Isto. [1]
  5. Isto. [2][1]

Примери:

  1. Metnu steg nad sofru na klin, pak jedu večeru. [3] Крашово [1]
  2. Slavanje u Krašovana ima ove faze: nanavečer, naplani, večera i porosi ručak. [1]
  3. Moraju [svekra] da […] dočekaju pred kućom sa dve sveće, da ga lepo izuju, da mu večeru iznesu i da još kažu: „Na zdravlje”. [1]# Мла̑ду и младо̀жењу зо̀ ве̄ де̏вер на вѐчеру. У̀очи свато́ва ку̑м на вѐчери бу̏де. Лаћарак [1]
  4. Òstavim dȅcu sa stȃ rim svèkrōm, i kȁko čètir sȃta po sle pódne, onda žȗrim kȕći da kȕvam vèčeru. Голубинци [1]
  5. Za vèčeru je ȍbavezno, uz ȍstālo, prȁvila kròfni. [4] [5] [6] Кула Бачинци Бешка Врдник Шимановци Буђановци Обзир Сомбор Суботица Ђурђево Товаришево Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента Избиште Долово Бата [1]# За вече̏ру по̏сно. Банатска Паланка Избиште [1]
  6. Moji večȅru sprȅmili. Павлиш [1]
  7. Sȁd nè pravimo rúčak i večȅru, nego sȁmo večȅru. Вршац [1]# На Бадњи дан сваки први залогај се меће у страну, то домаћица покупи и метне у врећу, за једно са по мало од свега онога што је било у котарици са божићним колачем (јабука, бели лук) и суши на тавану. И мрве са стола [се] покупе и ставе у ту кесу. То зову „божићна вечера” и тиме ће преко године лечити болеснике. [7] Стапар [1]# Док је још мртвац у кући, приређује се тајна вечера на коју се зову рођаци и пријатељи, поред оних који су се већ окупили да преко ноћи чувају мртваца. За тајну вечеру месе погачу. [8] Јарковац [1]
  8. Na dan smrti sprema se uveče „tajna večera”: rakija i po gača ukiselo a za bližu rod binu ku va se i neko jelo. [9] Остојићево [1]# У̏вече се сѐди та̑јна вѐчера, би́ло да ко̏ у̏мре. Елемир Сомбор Меленци [1]# То̑ ве̏че [поред покојника] се пра̏вила вече̏ра — та̑јна вече̏ра. Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска),996, 95 стр, стр. 56.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС,42,907, 42—67, стр. 51, 58.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 52, 85,50.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.21,42,57,68,93.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.1.
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад,8—19,969—1970, 83—100, стр. 94.
  8. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН,1,955, 81—117, стр.10.
  9. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.56.

Напомене[уреди]